Čelebonovići traže Muzej primenjene umetnosti

SUDBINU zgrade u kojoj se nalazi Muzej primenjene umetnosti u Beogradu odlučiće uskoro Agencija za restituciju, saznaju "Novosti". Zdanje poznato kao "Zgrada Jakova Čelebonovića", u kojoj se još od 1950. godine nalazi muzej, pripadala je pre rata porodici jednog od najpoznatijih srpskih slikara 20. veka, Marka Čelebonovića. Njegovi potomci, kao i potomci njegovog brata Alekse, takođe slikara, podneli su Agenciji zahtev za povraćaj ove vredne kuće, u Ulici Vuka Karadžića 18, u srcu prestonice.

Zgrada od 2.100 kvadrata, koju su "potpisali" inženjer Nikola Belić i arhitekta Nikola Krasnov, građena je između 1927. i 1929. za Markovog oca, beogradskog advokata Jakova Čelebonovića. Nacionalizovana je posle Drugog svetskog rata i u njoj je ostala bogata umetnička zbirka braće Čelebonović. Marko i Aleksa imali su i trećeg brata, Stevana, ali on nema naslednike.

Ova kuća je 2001. proglašena za spomenik kulture na osnovu odluke vlade. Ovo, međutim, nije zakonska smetnja za vraćanje u naturalnom obliku, jer su od restitucije izuzeti samo objekti od izuzetnog kulturnog značaja, poput, recimo, Konaka kneginje Ljubice.

U Agenciji za restituciju ne žele da prejudiciraju kakvu će odluku doneti, ali kažu da to nije jedini zahtev porodica renomiranih umetnika koje su tražile povraćaj oduzete imovine. Neki od njih su i dobili.

Recimo, porodica jednog od najvećih srpskih slikara Paje Jovanovića, autora čuvenih "Seoba Srba" i "Borbe petlova", dobila je deo porodične kuće u Vršcu. Paja je bio najstariji sin Stevana Jovanovića, uglednog vršačkog fotografa. Majka Ernestina rano je umrla, a otac se ubrzo ponovo oženio. Imao je još petoro braće i jednu sestru.

- Reč je o zdanju poznatom kao Stara apoteka - objašnjava Ivana Živković, direktor Područne jedinice Beograd u Agenciji za restituciju. - Naslednicima Pajine braće, Dušana i Svetislava, vraćeno je pet lokala u prizemlju, dok se na spratu nalazi Muzej Paje Jovanovića. Postoji zahtev i za povraćaj dela muzeja, ali o njemu još nismo odlučivali.

Apoteka u Jovanovićevom domu u Vršcu Foto: Agencija za restituciju

Korisnik zgrade je Gradski muzej Vršac. Dom Jovanovića nacionalizovan je 1958. godine, ali je izuzet deo koji je ostao porodici i u međuvremenu prodat, pa i ne može biti predmet restitucije. Odluka o povraćaju pet lokala u međuvremenu je postala pravosnažna.

Agencija je vratila potomcima i porodičnu kuću Olge Smederevac, čuvene pančevačke mecene, u čijem su se salonu okupljali intelektualci poput Uroša Predića, Jovana Bijelića, Stevana Čalića, Miloša Crnjanskog, kompozitora Petra Konjovića... Ovde se danas nalazi Galerija savremene umetnosti, a na fasadi je spomen-ploča čuvenoj Pančevki.

Kuća je u 19. veku pripadala porodici Aleksić - Olginim roditeljima i sestrama Smilji i Sofiji, a kasnije bračnom paru Olgi i dr Stevanu Smederevcu, koji nisu imali dece. Zahtev za povraćaj podneli su Smiljini i Sofijini naslednici.

Paja Jovanović Foto Tanjug

Po rečima Ivane Živković, na prvostepenu odluku Agencije Grad Pančevo i pančevački Kulturni centar uložili su žalbu, i u toku je drugostepeni postupak. Zanimljivo je da je u vreme dok je trajao postupak pred Agencijom i vršen uviđaj na terenu, u junu prošle godine, u Savremenoj galeriji bila u toku izložba "Olga Smederevac u svojoj kući."

- Svaki grad se ponosi svojim umetnicima i intelektualcima, slavi ih, postavlja spomen-ploče na njihove rodne kuće, ali naše iskustvo pokazuje da kada njihovu imovinu treba vratiti naslednicima, lokalne zajednice čine sve da ona ne bude vraćena. Velika nam je čast i privilegija da možemo da je vratimo potomcima značajnih umetnika i ljudi koji su u našoj kulturi i istoriji ostavili neizbrisiv trag - kaže Ivana Živković.

Muzej automobila Foto: M. ANĐELA

Agencija je starim vlasnicima vratila i garažu u kojoj je smešten Muzej automobila - Zbirka Bratislava Petkovića, u Ulici majke Jevrosime 30. Garaža je nacionalizovana rešenjem iz 1960. godine od Beograđanina Nedeljka Nikolića. Njegovi potomci sada čekaju odluku Upravnog suda, budući da je zbog rešenja Agencije, koje je potvrdilo i Ministarstvo finansija, pokrenut upravni spor.

Podrum Galerije savremene umetnosti u Pančevu Foto: Agencija za restituciju

PREDIĆ I DVORU

OD pokretnih umetničkih dela do sada je vraćena samo jedna slika - Portret Mihaila Pupina, rad Uroša Predića, i to Crkvenoj opštini Idvor. Ostali zahtevi nisu ispunili zakonske uslove - da umetnine ne budu deo neke muzejske zbirke ili galerije.

Muzej Nikole Tesle

TRAŽE I MUZEJ NIKOLE TESLE

AGENCIJA za restituciju raspravljaće o još jednom muzeju - Muzeju Nikole Tesle, u Krunskoj ulici, u Beogradu. Ova zgrada pripadala je Đorđu Genčiću, ministru policije u vreme kralja Aleksandra Obrenovića. Genčić je bio industrijalac, vlasnik rudnika, gradonačelnik Niša. Bio je oštar protivnik ženidbe kralja Aleksandra Dragom Mašin i važna ličnost tokom majskog prevrata. Umro je 1938. godine, a njegovu kuću nasledila je rođaka, čiji potomci danas potražuju Krunsku 51.

Sava Šumanović

ORANICE SAVE ŠUMANOVIĆA

IMOVINU je tražila i porodica slikara Save Šumanovića. Savu su ustaše streljale 1942. godine, sa grupom Šiđana koji su završili u masovnoj grobnici. Svu imovinu nasledila je njegova majka Persida, budući da se Sava nije ženio. Nove vlasti nisu imale razumevanja za nesrećnu sudbinu jednog od najvoljenijih srpskih slikara. Deo zemlje oduzet je Persidi Šumanović odmah posle rata, 1946. godine, a drugi deo agrarnom reformom iz 1948. Potomci Persidine sestre tražili su povraćaj 33 hektara poljoprivrednog zemljišta, o čemu će se tek odlučivati.