Tajnoviti mit o lepoj Lenki

PROHUJALO je više od šest decenija otkako je Milan Kašanin pribeležio da je Lenka Dunđerski toliko presudna u životu Laze Kostića i tako važna po istoriju naše književnosti da bi joj trebalo posvetiti celu studiju.

Studija je konačno napisana, i to perom Pere Zupca. Knjiga "Lenka Dunđerska", najkompletnija biografija mlade žene kojoj je zaneseni i vremešni pesnik Lazar Kostić Laza 1909. godine posvetio srpsku pesmu nad pesmama Santa Maria della Salute, u ediciji Kompanije "Novosti", pojaviće se u ponedeljak u prodaji.

- U moje dugo traganje za istinom o Dunđerskima, utkana je samo želja da se ispravi istorijska nepravda naneta ovoj časnoj porodici vojvođanskih Srba i da se osvetli tajnoviti mit o Lenki, Jeleni Dunđerskoj, najmlađoj kćerki Sofije i Lazara, kojoj je Kostić napisao svoju labudovu pesmu - otkriva Zubac, za "Novosti".

o Na tom tragalačkom putu, dragoceni saradnik bila vam je Teodora Dunđerski (1933-2012), kojoj je Lenka bila baba-tetka, kako to u Vojvodini vole da kažu...

- Gospođi Teodori sam posvetio ovu knjigu. Neke detalje o Lenki i životu Dunđerskih ne bih mogao ni od koga drugoga saznati. Ona je već bila dovoljno odrasla da od svoje bake, supruge Gedeona Dunđerskog, sazna detalje o Lenki.

* Zahvaljujući Teodori, čitaoci će prvi put videti dve Lenkine fotografije iz vremena kada je bila devojčica...

- Te slike nisu videli ni Mladen Leskovac, ni Kašanin, a nema ih u svojoj arhivi ni Matica srpska. Decenijama su pažljivo čuvane u porodičnom albumu gospođe Teodore Dunđerske Đurić, unuke Gedeonove i praunuke Abukazemove. Ona je dugo ćutala, a onda je, pre nekoliko godina, odabrala profesora Miroslava Štatkića i mene za sagovornike. Bila je poslednji izdanak intelektualne loze Dunđerskih, mnogo je znala, govorila je nekoliko jezika.

* U knjizi rasvetljavate i zabunu o Lenkinoj godini rođenja...

- Gospodin Zoran Hadži Lazin, veliki znalac detalja iz života Laze Kostića, pomagao mi je u istraživanju detalja iz Lenkinog života i uspeo je da nađe Lenkinu krštenicu. Ona je rođena 1869. godine na Mitrovdan, a na njenom posmrtnom listu, koji je porodica štampala i koji je kasnije nađen u Kostićevoj zaostavštini, pisalo je da je rođena godinu kasnije, 1870. godine. Ne verujem da su namerno skrivali tu jednu godinu, ona baš ništa nije menjala u Lenkinoj neverovatnoj lepoti i blistavom obrazovanju. Najzad, Lenka je i sama u spomenaru Branke Kedrović, njene prijateljice iz Beča, upisala da je rođena 1869. godine.

* Kakav je osećaj bio kada ste imali priliku da držite u ruci jedinu "preživelu" knjigu iz Lenkine biblioteke?

- Reč je o knjizi objavljenoj u Pragu 1882. godine, koja je u Lenkinoj biblioteci bila obeležena brojem 6. Pažljivo sam okretao te stranice, čitao njene zabeleške, divio se njenom rukopisu.

* U knjizi ste najviše stranica posvetili periodu od četiri godine uzajamne naklonosti između Kostića i Lenke, koja je trajala sve do njene prerane smrti od tifusne groznice...

- Laza je Lenku poznavao kao devojčicu, a kada se u leto 1891. godine, posle sedmogodišnjeg izbivanja na Cetinju u službi crnogorskog kralja Nikole, vratio u Čebu, ugledao je već odraslu, prelepu Lenku, od koje je bio stariji 29 godina.

* Pronašli ste i podatak o njenom jedinom koncertu...

- Održala ga je u dobrotvorne svrhe 1888. godine, posle požara u velikoj Kikindi.