Bajcu i Demiću uručena nagrada Meša Selimović

UGLEDNA književna nagrada "Meša Selimović" uručena je danas ovogodišnjim dobitnicima, Mirku Demiću i Vladislavu Bajcu, čiji su romani "Ćutanja iz Gore" ("Agora") i "Hronika sumnje" ("Geopoetika") sa po petnaest glasova našeg Velikog žirija kritike, ravnopravno poneli titulu knjiga godine i prestižno priznanje "Novosti".

Na svečanosti tradicionalno upriličenoj na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, generalni direktor i glavni urednik Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović uručio je laureatima plakete - reljefe sa likom Meše Selimovića (rad vajara Baneta Savića) i Povelje, koje skupa sa novčanim iznosom čine nagradu.

Kritičarka Vladislava Gordić Petković, članica Velikog žirija "Večernjih novosti" koji je ove godine okupio čak 55 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara, govoreći o delu Bajca "Hronika sumnje", nazvala je roman "jednom privatnom istorijom koja se pretvara u esej", koji će postati "velika i važna enciklopedija duše":

- Varljiva lakoća poistovećivanja autora i naratora tek je početak eksperimentisanja prošlošću, sećanjem i rekonstrukcijom istorije. Autofikcija ne izranja samo iz ličnog i privatnog, već i iz javnog, scenskog i političkog. Lična sudbina postaje predmet analize, o istoriji se esejizira, a narator je baštinik neosporivog sentimenta jugonostalgije...

Goran Maksimović, takođe član Velikog žirija kritike, izrekao je sud o Demićevom romanu "Ćutanja iz Gore", koji iako nastao poslednji, predstavlja zapravo uvodni roman iz petoknjižja posvećenog sudbini piščevog zavičaja, Srbima iz Krajine.

- Kroz prikazivanje sudbine dvojice glavnih junaka po kojima je Petrova gora prema narodnom predanju i dobila ime, dočarane su geografski i etnički bliske, a duhovno veoma udaljene sudbine dvaju naroda, Srba i Hrvata, koji su stolećima zajedno naseljavali taj prozorljivi prostor - rekao je Maksimović, i dodao: - Otuda je Demićev narod koji je živeo ili živi na Petrovoj gori, podjednako to važi za Srbe i Hrvate, pravoslavne i katoličke hrišćane, metonimijski prerastao u simbol univerzalne sudbine raskorenjenog čoveka uopšte, koji vekuje na "ničijoj zemlji" i lakoverno iz generacije u generaciju pokušava tu ničiju zemlju prisvojiti za sebe.

Vladislav Bajac je svoju besedu povodom nagrade započeo rečima:

- Svi pisci ovoga sveta su povezani. Eto, to mi je najjači utisak posle ponovnog čitanja delova knjiga Meše Selimovića. I šta će vam veća nagrada od tog osećaja zajedništva! Kada zapravo shvatite da je takav čovek pisao i u vaše ime...

Pisac je razgolićen pred svetom, po zadatku, a priori začuđen pred bilo kojom istinom univerzuma, naglasio je Bajac, te dodao:

- Uostalom, zato i piše: da bi uvek i iznova postavljao nova pitanja. Pitanja su osnovni instrument stvaralaštva, put ka znatiželji i avanturi. Ona su pokretačka snaga i duha i pera, ne odgovori. Jer odgovori, čak i kada deluju stameno, sigurno, utemeljeno, i tada su podvrgnuti sumnji. A sumnja kao stroga vladarka intelekta, piščevim rečima može priznati samo eventualnu mudrost. I to je sasvim dovoljno; uz poželjni talenat, osvojiti i neke mudre reči... Malobrojne knjige koje polože ispit vremena, možda su otkrile neku tajnu života i smrti. Ali, važnije od toga je što su o tajni, tragajući, pričale. Otud valjda i nagrade: kao stanice i odmorišta na putu književne neizvesnosti. Da knjige uzmu dah pred nastavak putovanja.

Mirko Demić je rekao da je, pošavši od Mešine tvrdnje da "zavičaj nije uvek ponos, već i - nesreća", i sam godinama nad svojim umirućim zavičajem tražio odgonetku, objašnjenje, razlog, utehu, ne zadovoljavajući se pukim mirenjem i sleganjem ramenima.

- Jedina ambicija mi je bila da isključivo književnim sredstvima, bar na tren džarnem u nečistu savest, moju i vašu, našu i njihovu - naglasio je Demić. - Tražio sam istinu o našem udesu, a kad kažem - "našem" - mislim na sve nas koji baštinimo tragediju. Da, "našem" - uprkos tome što među nama ima onih koji ne znaju ili ne žele da priznaju kako je tragedija i njihova, bez obzira na to da li je nazivaju pobedom ili porazom. Zato sam ovom knjigom, na koju je za trenutak pala svetlost autoriteta Meše Selimovića, pokušao da zaronim dublje u istoriju naših međusobica, koristeći sve do čega sam mogao da dođem.

SUDBINA KRAJIŠKIH SRBA

Za dramatičnu savremenu sudbinu krajiških Srba, Demićeva romaneskna fantazmagorija Petrove gore poprima simbolička značenja ravna Svetoj gori Sinajskoj ili Svetoj gori Atoskoj, iz koje će vaskrsnuti nova iskra života na tim danas opustelim i opustošenim prostorima - rekao je Goran Maksimović o romanu "Ćutanja iz Gore".

PRETHODNI DOBITNICI MEŠINE NAGRADE O OVOGODIŠNjIM LAUREATIMA

Milisav Savić: ZNAČAJ

OBOJICA dobitnika su ugledni pisci različitog proznog pisma, i mislim da je nagrada nesumnjivo otišla u zaslužene ruke. Nagrada "Meša Selimović", koja je uz "Ninovu" najznačajnije književno priznanje, pogotovo je čini mi se poslednjih godina na izuzetno visokom nivou.

Enes Halilović: ZASLUŽILI

MISLIM da su i Bajac i Demić još davno zaslužili ovo priznanje. Verujem da i njima to mnogo znači, što su ušli u porodicu dobitnika priznanja koje nosi Mešino ime. Dobro je što "Novosti" čuvaju ovu nagradu i njenu ozbiljnost, tako da čestitam i vašoj novinskoj kući.

Vladan Matijević: TRAJANjE

OVO su pisci koji već dugo traju, prisutni su već 20 i više godina u srpskoj književnosti i njihova dela su izuzetno značajna. Meni su Mirkovi "Molski akordi" jedna od dražih knjiga, baš kao i stara "Knjiga o bambusu" Bajca, a obojica su svakako obeležila jedan period srpske literature.

Dragan Jovanović Danilov: IZUZETNI

RADUJEM se što su laureati Bajac i Demić, ozbiljni pisci koji su napisali vrlo značajne knjige, Bajac "Hamam Balkaniju", knjigu koja svakako ostaje, a Demić - "Ćilibar, med, oskoruša", izuzetnu knjigu posvećenu Brunu Šulcu, koja će ponovo dospeti u fokus javnosti.