Roman o talentu i ambiciji

ROMAN prvenac poznatog novinara i publiciste Miroslava Jankovića "Pisma Matildi K.", u izdanju "Besjede", koji govori o umetničkoj i životnoj drami jedne operske pevačice, predstavljen je nedavno u Narodnom pozorištu RS u Banjaluci.

- Matilda K. je umetnica prepolovljenog talenta, s jedne strane, i nabujalih ambicija i nekontrolisanih erotskih strasti, s druge strane. Ona je ono proceđeno iskustvo koje svaki muškarac dobija u nasleđe od svojih žena - rekao je autor.

Manjak darovitosti, prema Jankovićevim rečima, naročito boli u svetu umetnosti, a kao rezultat toga neminovno dolazi do trgovine emocijama i strastima. Na jednom mestu u romanu, on to opisuje slikovitom rečenicom: "U životu nekih umetnika, moral često zalazi zajedno sa suncem".

Na pitanje zašto je počeo da piše kasno, Janković je odgovorio:

- Literatura je najveće dostignuće ljudskog duha, jer nema pravila kada treba početi i kako treba pisati. Pisanje je i đavoli i božji posao, nema recepta kada treba krenuti u tu avanturu, to je individualni poriv. Neki su počeli vrlo rano i pisali mnogo, ali nisu ostavili nikakav trag ni daleko stigli. Drugi su počinjali kasno, pisali malo, ali stigli podaleko. Ja bih voleo da stignem bar donekle.

Profesor Nenad Novaković posebno je istakao autorovo poznavanje sarajevskog miljea u kome se jednim delom svoga toka odvija radnja romana: to je katoličko-austrougarski "kuferaški" svet, zaostao u Bosni nakon sloma bečke carevine, čiju sudbinu pisac vuče sve do početka poslednjeg rata u Bosni.

Pisac i književni kritičar Milenko Stojičić je naglasio da je posebno fascinantno što se autor opredelio za najteži kompozicijski oblik strukture romana: kombinaciju klasične naracije sa elementima romana toka svesti, a sve to protkano lirsko-filozofskim pismima sveznajućeg autora-naratora glavnoj junakinji. Celi postupak je izveden izuzetnim stilom, preciznošću i naročitom poetskom mekoćom, naglasio je Stojičić.

STATUSNI SIMBOL

NA prostoru srpskog jezika se piše mnogo, a čita premalo. Nezaustavljiv je prodor stvarnosne proze koja nije literatura i koja ruši nekad čvrstu granicu između čiste, lepe književnosti i njenih neliterarnih podvrsta: publicistike, hroničarsko-zavičajnog i novinarsko-estradnog pisanija i beležništva. Danas se smatra da je sve što štamparski slog otisne i ukoriči - literatura. Pisanje i objavljivanje bilo kakve knjige smatra se statusnim simbolom, kao posedovanje skupih kola ili mobilnog telefona poslednje generacije - kaže Janković.