Srpsku baštinu čuvaju beskućnici

IAKO se Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije već pola veka nalazi u Ulici Radoslava Grujića 11, ova institucija nije uknjižena ni kao vlasnik, čak ni kao korisnik katastarskih parcela, niti zgrada koje se na njima nalaze!

Glavna zgrada zavoda vodi se kao stambena zgrada za kolektivno stanovanje u vlasništvu Republike Srbije. U državnom vlasništvu su i dve pomoćne zgrade, a kao korisnik je uknjižen Zavod za izgradnju Beograda. Slična situacija je i sa barakom, površine 374 kvadrata, koju Zavod deli sa Udruženjem "Nauka i društvo". Za slikarski atelje, sagrađen osamdesetih godina, nema dokaza o vlasništvu.

Do ovih podataka došla je Državna revizorska institucija, tokom revizije završnog računa i pravilnosti poslovanja Zavoda u 2015. godini.

- Država nas u suštini štiti, jer nas je uvela u ovu priču. Više puta smo tražili pomoć od Ministarstva kulture i Republičke direkcije za imovinu, da preduzmu određene korake kako bi se Zavod uknjižio kao korisnik - objašnjava nam Branislav Orlić, sekretar Zavoda. - Sve dok je ovakva situacija, mi ne možemo sami da popravimo ni krov koji prokišnjava. Nigde nas nema.

Pre pet godina Zavod je u Direkciji za imoninu predao zahtev da se upiše kao korisnik na zgradi.

- Planirali smo da kad to završimo, pređemo na pitanja zemljišta - kaže Orlić. - Svojevremeno smo bili zainteresovani da sagradimo još jednu zgradu. Ali, bilo je predviđeno da se tu sazida stambeni, a ne poslovni objekat. Uspeli smo da izmenimo plan i od Ministarstva kulture dobili sredstva za izradu projekta. Po tom pitanju, međutim, ne možemo ništa da uradimo, sve dok se ne urede korisničko-vlasnički odnosi na placevima. Ipak, zahvaljujući nalazu revizora nastavićemo taj postupak.

Za zgradu u Radoslava Grujića 11 zainteresovano je i petoro naslednika jevrejske porodice Minh, kojima je, iako su bili Jevreji, posle Drugog svetskog rata konfiskovano imanje kao pripadnicima nemačke zajednice. Agenciji za restituciju zahtev Minhovih naslednika stigao je iz Južne Amerike. Zahtev je uputila i Jevrejska opština Beograd, koja bi mogla da nasledi imovinu ako se dokaže da Minhovi nemaju krvnih srodnika.

Branislav Orlić,foto Z.Jovanović

Revizori su, međutim, pronašli da je za vreme pripajanja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i Jugoslovenskog instituta za zaštitu spomenika vođen spor oko nepokretnosti, između države SFRJ i bivšeg vlasnika. Spor je okončan u korist SFRJ.

Inače, revizori su pronašli 32 greške u radu Zavoda. Između ostalog, Zavod nije evidentirao vrednost 374 umetnička dela, "gradilišta" su bila bez stručnog nadzora, angažovao je "honorarce" iako su te poslove mogli da urade zaposleni. Zavod je primenjivao veće koeficijente za obračun i isplatu plata, na ime radnog doprinosa (mesečne nagrade) zaposlenima uvećavao plate i po tom osnovu isplatio ukupno 6.107.000 dinara, iako nije propisao mogućnost uvećanja plate i utvrdio kriterijume. Zavod je isplatio 512.000 dinara vršiocu dužnosti direktora kao mesečnu naknadu troškova za odvojeni život, što nije u skladu sa Zakonom o radu i posebnim kolektivnim ugovorima...

- Gotovo polovina preporuka se odnosi na finansijsko poslovanje - objašnjava Orlić. - U izveštaju revizora nigde nije rečeno da su napravljeni ozbiljni prekršaji. U kontaktu smo sa njima i trudimo se da ispravimo sve propuste. Zbog smanjenog broja zaposlenih, prinuđeni smo da angažujemo spoljne saradnike, a veće koeficijente od propisanih imali su vozači i čistačice...

Ono što posebno zabrinjava je da je budžet za zaštitu spomenika kulture iz godine u godinu sve manji. Za radove je ove godine odobreno samo 30 miliona dinara.

Stela Živkov Radonjić,foto Z.Jovanović

REVIZORI su utvrdili da samo petina nepokretnih kulturnih dobara ima odgovarajući dosije u Centralnom registru, iako je to zakonska obaveza. Oni su primetili i da je od ukupno 2.513 nepokretnih kulturnih dobara samo 782 kategorisano.

- U Centralni registar su upisana sva nepokretna kulturna dobra, ali za mnoga, koja su ranije upisana, ne postoji prava dokumentacija, jer su se propisi menjali - objasnila nam je Stela Živkov Radonjić, rukovodilac Odeljenja dokumentacije. - Ta dokumentacija, propisana novim pravilnikom, ne može biti popunjena zato što nikad nije postojala. Ono što zabrinjava je da nam je dobar deo kulturnog nasleđa zauvek uništen, neki spomenici su nestali u potpunosti, a nisu ostale ni fotografije, niti druga dokumentacija.