Roman o Karadžiću, ipak, na srpskom

ROMAN koji će uskomešati region - slogan je koji prati pojavu dela "Crvene stoličice" Edne O'Brajen, upravo objavljenog u izdanju kuće Booka. Ne bez razloga, jer ugledna, i provokaciji sklona irska književnica (njen prvi roman "Provincijalke" 1960. bio je spaljen u Irskoj) je svog junaka, dr Vladimira Dragana "smislila" na osnovu nesporno filmske storije o Radovanu Karadžiću i njegovom životu u liku doktora Dragana Davida Dabića.

Šta se dešava kada najtraženiji ratni zločinac sa Balkana pod maskom iscelitelja stigne u malo irsko selo, svojom harizmom opčini meštane i uvuče ih u igru manipulacije? Pošavši od tog intrigantnog pitanja O'Brajen je isplela pripovest čiji je junak "iscelitelj i seksualni terapeut iz Crne Gore", duge bele brade i kose, obučen u crni kaput, koji počinje novi život u Irskoj ne bi li sakrio svoj pravi identitet. Naslov "Crvene stoličice" odnosi se na na 643 male stolice koje su povodom obeležavanja 20 godina od opsade Sarajeva simbolično predstavljale decu stradalu tokom sukoba.

Tokom prošle godine, delo se našlo kod našeg uglednog izdavača, koji je pročitavši ga, ocenio da roman (inače sjajne autorke) ne zavređuje da se pojavi na srpskom jeziku, jer je procenio da se radi o jednostranoj interpretaciji i političkoj propagandi na štetu srpskog naroda.

Vlasnik kuće Booka Ivan Bevc, premda svestan da će pojava romana (pogotovo pre čitanja) uzburkati duhove u našim krajevima, ne smatra da "Crvene stoličice" sadrže ni problematičan, niti pristrasan politički stav.

- Lik i delo Radovana Karadžića i cela tragikomedija oko njegovog skrivanja svakako su vrlo interesantni i živopisni, i upravo zato ga je upotrebila kao lik - kaže, za "Novosti" Bevc. - Međutim, svako ko pročita knjigu uvideće da je to najmanje roman o Radovanu Karadžiću a daleko više o zlu samom, o onima koji ga dozvoljavaju i prihvataju i koji su kao takvi za zlo neophodni. Zločinci ne bi to bili bez svih onih koji se povode i u njihovo ime zločine vrše.

BEVC: SVAKO IMA PRAVO NA SVOJ SUD

BEVC je uveren da je bilo potrebno da se ovaj roman pojavi na srpskom jeziku.

- Mislim da je važno da ga ljudi ovde pročitaju jer mi smo majstori u davanju ocena i osuda, u imanju mišljenja o nečemu što ne znamo i što nismo pročitali. Ovako, svi imaju mogućnost i slobodu da pročitaju knjigu a da onda iznesu svoj sud - navodi Bevc.