POZORIŠNA KRITIKA: Smetnje na vezama

Glavni problem u predstavi "Epitaf" hrvatske spisateljice Dore Delbjanko, na sceni lazarevačkog Puls teatra, izvire iz pogrešnog čitanja ove crne porodične komedije, koja bi bila duhovita da nije banalna. Kliše, u kome jedna porodica ratuje iz svog kućnog bunkera, suprotstavljajući se "opasnom življenju", mogla je da se pročita i kao farsa - istorija koja, ponavljajući se, postaje smešna...

Veselin (Darko Bjeković), otac i komandant, boluje od istumbanih moralnih vrednosti, pa to vaspitanje ugrađuje i u svoju decu. Ovaj antijunak je papirnat, predvidiv, pa prebrzo postaje monoton. Kćeri, Ardelija (Mihaela Stamenković) i Jagoda (Maja Jovanović) jesu komplet u pokušaju da budu različiti karakteri, prva amazonka, a druga sponzoruša. Supruga Lovorka (Jelena Cvijetić) nema svoju volju, a sin Darko (Aleksandar Trmčić) je neprilagođeni mladić, koji priziva duh bake Ardelije (Mihaela Stamenković), u želji da "bilduje" svoje nesigurne životne principe.

Ksenija Krnajski, u svojoj rediteljskoj belešci, veoma tačno identifikuje temu ove groteske, kao "metaforu naše bratskojedinstvene, jugoslovenske zajednice". U predstavi, osim što je delimično uvela dijalekt, ničim drugim nije pokazala da su, kako nas je tragična istorija naučila, raznolika krvna zrnca odgovorna za nesreću razbraćenja sa dojučerašnjim kompatriotima, ali i sa najobičnijim zdravim razumom.

(Kritika je nastala u okviru kritičarskog karavana, u organizaciji Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije i Ministarstva za kulturu i informisanje).