Sklad lokalnog i univerzalnog

Danas i ovde, prava književnost sve je više ugrožena od sveta estrade, od pobornika jeftinih zabava, od raznih društvenih i paraknjiževnih pojavoida koje bi da smanje prostor između elite i blata. Ovo ističe Aleksandar B. Laković, jedan od četvorice kritičara čije glasove danas objavljujemo.

RADOMIR V. IVANOVIĆ(Beograd)

1. "RAŠČARANI SVET"Jelena Lengold ("Arhipelag)

2. "HRONIKA SUMNjE"Vladislav Bajac ("Geopoetika"

3. "APNEJA"Željko Medić Žac ("Sveti Sava")

4. "LUTKA OD MARCIPANA"Muharem Bazdulj ("Geopoetika"

5. "ESTETIKA U DOBA ANTIUMETNOSTI"Sreten Petrović ("Dereta")

Sukob realnosti (raščaravanja) i umetnosti (očaravanja) neminovno vodi ka procesu reočaravanja, kojim J. Lengold pokazuje istinsko književno umeće. Težeći da vek u kome živi sažme u jednu knjigu, V. Bajac preplavljen sumnjom, pokazuje ravnopravnost egzistencije irealija i idealija. Uz pomoć literarizacije i esejizacije on pokazuje kako hronika kao literarni žanr teži ka nekim višim književnim oblicima. Uzak krug probranih tema, problema i aporema Ž. M. Žac je podelio u šest ciklusa. U znalačkom pogovoru knjizi kritičar s pravom tvrdi da ovaj poetski svet egzistira u povlašćenim prostorima stvaralačke imaginacije. U biografskom, asocijativnom i egzistencijalnom romanu M. Bazdulj ulaže maksimum znanja i umenja kako bi ostvario delo sa velikim brojem zanimljivih "ideografskih čvorišta", vezanih za imaginarne i stvarne likove. Knjiga S. Petrovića posvećena je poređenju prave umetnosti i neumetnosti ("instalacija", "performansi" i "novih praksi"). Autor sučeljava "veliku umetnost" sa "umetnošću kiča i šunda", dosledno i argumentovano braneći autentične umetničke vrednosti.

TIJANA SPASIĆ (Beograd)

1. "ŠKOLA PETPARAČKE PRIČE"Dejan Ilić ("Fabrika knjiga" i "Peščanik)

2. "EVO ŠTA SE ZAISTA DOGODILO"Raša Kominac Radoslav, ("Fabrika knjiga")

3. "09.99. UJUTRU"Jelena Anđelovska ("Kontrast")

4. "NEOŠTRINE"Sanja Savić ("Arete")

5. "IZMEĐU DVA RATA"Bojan Jovanović (Književna radionica Rašić)

Predlog D. Ilića da se u osnovne i srednje škole uvrste i dela popularne kulture kao deo obaveznog kurikuluma obrazložen je na konkretnim primerima filmova, knjiga, stripova ili video-igara. R. K. Radoslav nastavlja sa pesničkom epopejom čoveka sa margine, s tim da ovaj put fokus izmešta sa grada i njegovih poroka i strasti, i usmerava pogled ka prizorima još dublje odbačenosti: planinskim selima, udaljenim mestima, bolnicama. J. Anđelovska pesme takođe smešta u prostore bola, uskraćenosti i stradanja: bolnice u kojima bliski ljudi pate i umiru na naše oči; zabačena, siromašna kineska sela; pekinški aerodrom u kom se nepoželjnim i sumnjivim odbija ulazak u zemlju. U romanu S. Savić, devojka kreće na put kolima od Holandije do rodnog Sarajeva, kako bi donela neke važne odluke koje se tiču mirenja sa svojim seksualnim identitetom, i kako ga obznaniti pred roditeljima. Junakinja preispituje epizode iz svog detinjstva, i suočava se sa nesavršenim životnim pričama ljudi iz njenog neposrednog sarajevskog okruženja. Zbirka B. Marjanovića sastavljena je mahom od ljubavne poezije, pritisnute svešću o globalnom kontekstu u kom svi naši problemi izgledaju nepristojno. Iz te svesti rađa se određena vrsta savremene nelagode.

TATJANA LAZAREVIĆ MILOŠEVIĆ(Smederevo)

1. "MEKO JEZGRO"Dragan Hamović (SKZ)

2. "EFEKAT LEPTIRA"Tanja Kragujević (Kulturni centar Novog Sada)

3. "ĆUTANjA IZ GORE"Mirko Demić ("Agora")

4. "POHVALA NESAVREMENOSTI"Milo Lompar ("Laguna")

5. "IZ NEIZREČJA U REČ"Radivoje Mikić, (NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo)

U pesničkoj knjizi D. Hamovića kolektivno i lično sećanje estetizuju se skladnim pretapanjem egzistencijalnog, istorijskog, metafizičkog i kulturnoistorijskog supstrata. Stihovi u lirskoj zbirci T. Kragujević nošeni su nadahnućem bujičnom, ali sintaksički i ritmički obuzdanom, transmisijom emocije u supstancijalnu punoću stvarnosti. Ova poezija opčinjava lirskom mekoćom i fluidnošću refleksije. Mitotvorna sinteza istorijskog i metafizičkog, fikcionalnog i dokumentarnog, legendarnog i anegdotskog, folklornog i biblijskog M. Demića pokušaj je da se aktuelni lomovi 90-ih prevedu u alegorijsku ravan. U knjizi eseja M. Lompara sugestivno se usklađuju mislilački zamah, etosom oplemenjena erudicija i čisto literarna imaginativnost. U knjizi eseja o 10 savremenih srpskih pesnika R. Mikić usredsređuje se najpre na večitu zagonetku pesmotvorenja: poreklo pesme. Ovo delo značajan je doprinos ne samo razumevanju i vrednovanju savremene srpske poezije nego i dubljem i potpunijem teoretskom sagledavanju fenomena poetskog čina i njegovih estetičkih ishoda.

ALEKSANDAR B. LAKOVIĆ (Kragujevac)

1. "NEDOSTAJUĆI SEBI"Zoran Petrović (Narodna biblioteka Kragujevac)

2. "POGLED SA KOCA"Miroslav Cera MIHAILOVIĆ ("Kairos")

3. "LIK STVARI KOJE DOLAZE"Goran STANKOVIĆ (NB "Stefan Prvovenčani")

4. "ĆUTANjA IZ GORE" Mirko DEMIĆ ("Agora")

5. THE CLASH Dragan BOŠKOVIĆ (Kulturni centar Novog Sada)

Pesničko troknjižje Z. Petrovića svedoči vanredno jezikotvorstvo, može se porediti sa Koderovim razjasnicama, i svojim istraživanjima stiha i jezika upravo proširuje vidike umreženim mislima i ulančanim meditacijama. Pesnička knjiga D. Boškovića očituje ne samo otklon od današnjeg pevanja, nego svu vrednost i prednost bezrezervno daje emocijama i životu, koje između stiha i pesničkog glasa ne dozvoljavaju nikakav prostorni i vremenski zev. Složen i kompleksan roman M. Demića, učvoruje na jednom istorijskom mestu nekoliko civilizacija, kultura, nacija, verovanja, pa i meditativnog tumačenja ćutanja i imena Petar (i gore i Kralja), koji su i u sadejstvu i u opreci, kao što je i život van matice, uopšte i svuda. Pesnici G. Stanković i M. C. Mihailović, ne samo da su posvedočili svoju odgovornost kao umetnici, već su i građansku hrabrost slobodno i ironično (igrivo i zagrcnuto) izneli u javnost, a uz to i zavidno ostihotvorili, svako na svoj način.

ISPRAVKA

TEHNIČKOM greškom u našem jučerašnjem broju objavljeno je da je Aleksandar Jovanović kao drugi naslov naveo knjigu „Lampeduza“ Dragana Radovančevića, a kao peti naslov - "Arzamas" Ivane Dimić. Ugledni kritičar je, međutim, svoje glasove dao knjigama „Iz neizrečja u reč“ Radivoja Mikića u izdanju „Povelje“ i "Pismu o poeziji - o pet pesama Borislava Radovića" Dragana Stojanovića u izdanju "Tanesija", što se iz obrazloženja moglo videti. Izvinjavamo se kritičarima, autorima, izdavačima i čitaocima.