Sjaj majstora pripovedanja

DUŠAN STOJKOVIĆ (Mladenovac)

1. "ĆUTANjA IZ GORE" Mirko Denić ("Agora")

2. "VENAC OD TRNjA ZA DANILA KIŠA" Milivoje Pavlović ("Službeni glasnik")

3. "LEGITIMACIJA ZA SIGNALIZAM" Jelena Marićević (Everest media)

4. "GLASOVI SA GRANICE" Anđelko Anušić (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo)

5. "AVELjOV OŽILjAK" Nebojša Jevrić i Miloš Janković (Albion Books)

Fantazmagorija M. Denića, vrtoglavo uranjanje u arhetipsko, mitsko, snovidelno, dubinski našijensko, još jedan je antologijski roman u čitavoj seriji kojom nas je darivao do sada jedan od najboljih romansijera koje imamo i koje smo imali uopšte. Knjiga M. Pavlovića strukturom podseća na esejistički roman koji u svakoj glavi donosi ponešto novo i koji nas podstiče da još jednom pažljivo iščitamo ono što je njego junak Danilo Kiš napisao. Signalizam je najznačajniji, i naš i svetski, pravac koji se posle Drugog svetskog rata pojavio. Mlada J. Marićević signalizam čita na način signalistički, dodajmo i ludistički. U njenom delu ponuđeni su nam snimci signalističkog bića. Romansijerska freska A. Anušića prvi je tom najavljene srpske krajiške tetralogije.

Pisac je pokazao kako je pravi majstor i realističkog i modernog pripovedanja, spreman da dopusti građi da mu diktira način na koji će ona biti obrađena. Vanredan roman je napisao prozni dvojac Jevrić-Janković. Ovo kolažno prozno štivo ispisano filmskom tehnikom, i humorno i tragično, jedno je od najprijatnijih - ako ne i najprijatnije - osveženje minule književne sezone.

* * * * * * * * * * *

ĐORĐE PISAREV (Novi Sad)

1. "SILVA JUGOSLOVENKA" Ljiljana Đurđić ("Agora")

2. "BEZ GRANICA" Milorad Grujić (Kulturni centar Novog Sada)

3. "HRONIKA SUMNjE" Vladislav Bajac ("Geopoetika")

4."LOŽA" Simon Grabovac (BKC, Novo Miloševo)

5. "NI ČOVEK NI ZVER" Časlav Đorđević ("Albatros Plus")

Rad u "masovnom" žiriju u kome nema direktnog sučeljavanja niti sistema postupne eliminicaje krug po krug, uopšte nije jednostavan jer vas prisiljava da se odmah definitivno rešite za konkretnu top listu birajući među stotinama i stotimama naslova svih žanrova. Sam i odmah izabrati najbolje? Kada bi to i zaista bilo moguće, onda bi, valjda, svi žiriji bili sastavljeni od jednog kritičara: em praktično, em jeftino: ali i nemoguće. Dakle, istina je da mi je najviše radosti, u protekloj sezoni, doneo raspevani roman "Vitičaste zagrade" Sergeja Nosova (izdanje "Geopoetike"), koji uspešno, vrlo duhovito prati tragove (priče) Bulgakova i Aksjonova.

Ali, ruska književnost još uvek ne pripada srpskoj - ili obrnuto? - pa je Nosov, nažalost, van ove konkurencije. Preostalo mi je da odaberem drugih pet naslova, ali sa domaćeg terena, koji su mi u istekloj sezoni doneli nešto radosti, a koegzistentno se boreći za svoju sopstvenu priču. Pa sam to i učinio: poštujući njihov integritet, a čuvajući svoj.

* * * * * * * * * * *

GORDANA VLAHOVIĆ (Kruševac)

1. "HRONIKA SUMNjE" Vladislav Bajac ("Geopoetika")

2. "ĆUTANjA IZ GORE" Mirko Denić ("Agora")

3. "GLASOVI SA GRANICE" Anđelko Anušić (Zavod za udžbenike, Istočno Sarajevo)

4. "IZ NEIZREČJA U REČ" Radivoje Mikić (NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo)

5. ANIMA VIVA Boško Suvajdžić ("Čigoja")

Bajac stvara porodičnu priču i hroniku o prošlom vremenu o zemlji nestaloj u raspadu i ratnom haosu. Uz odnos sinova i očeva i njihovim sukobima, izrasta Beograd kao politički i kulturni centar Titove Jugoslavije. M. Demić u fantazmagoričnom delu, uz preplete mitsko-biblijskog i stvarnog, prati sudbinu Srba kroz vekove, a ispod Petrove gore u stalnom su nadgornjavanju duša i telo, zaumlje i bezumlje, bezvremenost i svevremenost. Kod A. Anušića u višeslojnoj epskoj sagi na prostoru tzv. Vojne krajine čitalac prolazi kroz vekovne tamne istorijske mene sve do kraja 20. veka. Obuhvaćeni su: istorija, mit, predanje, etnologija, autentični i fiktivni likovi.

U jedanaest ogleda R. Mikić analitički prilazi pesničkom tekstu, imajući u vidu poetička svojstva, semantički aspekt i njegove tematske osobenosti. Uočava i tumači različite kulturno-istorijske horizonte ali i složene etičke, filozofske i emotivne uslovljenosti pesnika čijom poezijom se bavi. U poeziji B. Suvajdžića motivi su ptice, žene, vazduh, voda, legende i sudbe nestalih, dijalozi sa pesnicima, snoviđenja tajnovitim putevima. Njegovi stihovi su filozofsko poetsko traganje za tajnom duše.

* * * * * * * * * * *

MILICA LAZOVIĆ (Beograd)

1. "BOL" Miroslav Maksimović ("Čigoja")

2. "RAVNOTEŽA" Svetlana Slapšak ("Laguna")

3. "PUT KA USPRAVNOJ ZEMLjI" Dragan Hamović (Institut za književnost i umetnost)

4. "RAŠČARANI SVET" Jelena Lengold ("Arhipelag")

5. THE CLASH, Dragan Bošković (Kulturni centar Novog Sada)

Naglašena veza između autobiografskog i lirskog, ali i istorijskog i arhetipskog, u knjizi M. Maksimovića, u kojoj pesnički glas posreduje volju oruđa kao oružja i delova ljudskog tela, metonimijski upućujući na zločin i žrtvu, temelji se na svesti o traumatičnoj prošlosti i stradanju srpskog naroda. Rat na prostoru bivše Jugoslavije poslužio je kao okvir fragmentarno ispripovedanom i višedimenzionalnom romanu S. Slapšak, kojem položaj žene i tema pisanja daju naročitu dubinu. Dijalog srpske poezije XX veka sa tradicijom, na jednoj strani, i impuslima u okvirima svetske književnosti, na drugoj, uz neophodnu kontekstualizaciju dominantne poetičke paradigme, dosledno je izveden i sistematično obrađen u knjizi D. Hamovića.

U atmosferi jednodimenzionalnog beleženja iskustvenog, J. Lengold zbirku priča u kojoj tematizuje prelomne trenutke u životima junaka, ljubav i mržnju, slobodu, ljudske slabosti i nerazumevanje, usamljenost i smrt, zasniva na veštini fabuliranja, vešto izvedenim obrtima i nesvakidašnjoj pripovednoj inteligenciji. Zbirka pesama D. Boškovića, bogata simbolikom, pre svega iz oblasti popularne kulture, ali i starijih slojeva svekolikog kulturnog nasleđa, u središte pažnje stavlja subjektov doživljaj lepote, ali i bol usled suštinskog neprihvatanja sebe.