Uspela koškanja sna i stvarnosti

ČLANOVI Velikog žirija i ovog puta su pred velikim iskušenjem, jer je iz ogromne produkcije pesničkih, proznih, esejističkih i drugih knjiga iz pera savremenih domaćih autora, trebalo izdvojiti (samo) pet.

MILOŠ PETROVIĆ(Kruševac)

1. "BOL", Miroslav Maksimović ("Čigoja)
2. "ĆUTANjE IZ GORE", Mirko Demić ("Agora")
3. "RAŠČARANI SVET",Jelena Lengold ("Arhipelag")
4. "PUTOPISI", Dragan Dragojlović ("Prosveta")
5. "ODLOMCI O POZNOM", Milan Vučićević (NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo)

Knjiga J. Lengold privlači stvarnosnim začetkom priče, dubinom sećanja i duhovitim poentiranjem. Priča J. Lengold vezuje se i za iskušavanje pripovedanja, posebno kad su istinita zbivanja u graničnoj liniji sa fikcionalnim. Putovanje D. Dragojlovića u Kinu, Indiju i Australiju karakteristično je po enkulturacijskoj aktivnosti, u kojoj su ekonomist, politički mislilac i pesnik. Unutarnja središta putopisa - Kina, ekonomski džin zahvaljujući primatu ekonomije, nauke i obrazovanja a ne politike; Indija - samostalnost bez oružja i krvoprolića; Australija - zemlja reda u kojoj je formalno engleska kraljica i dalje "vrhovni vladar". U svojoj sedmoj knjizi pesama, M. Vučićević je postmoderni kontemplativni pesnik, koji kreće u "avanture" realnog trenutka vremena, pojava i predmeta do udubljivanja u odlomke poznog i u fragmentarni život.

1. "IZ NEIZREČJA U REČ", Radivoje Mikić (NB "Stefan Prvovenčani", Kraljevo)
2. "REČ POD OKRILjEM POETIKE", Aleksandar Milanović ("Stefan Prvovenčani", Kraljevo)
3. "VELIKO DOBA: ISTORIJA RAZVITKA DRAME U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI XVIII I XIX VEKA", Zorica Nestorović (Klett)
4. "DO OBA I HUANGPUA", Ljubomir Simović ("Tanesi")
5. "HRONIKA SUMNjE", Vladislav Bajac ("Geopoetika")

Analizirajući poetike konkretnih pesnika, kako implicitne, tako i eksplicitne, i smeštajući ih u određeni književno-istorijski kontekst, R. Mikić otkriva i prirodu pesničkog čina, uvek neizvesnog prevođenja "iz neizrečja u reč". A. Milanović proučava jezik srpskih pesnika, neologizme, jezičke igre i karakteristike po kojima se razlikuje od svih drugih jezika. Kako je već u naslovu navedeno, knjiga Z. Nestorović govori o istoriji razvitka drame u srpskoj književnosti XVIII i XIX veka. Kritički promišljajući dosadašnja istraživanja ove oblasti, a govoreći o vremenu u kojem su, pored različitih dramskih oblika, nastale i naše prve pozorišne institucije, ova knjiga je dragocen prilog kako književnoj, tako i pozorišnoj i kulturnoj istoriji. Naslovljena po rekama Rusije i Kine do kojih je stigao, a inspirisana susretima sa ovim zemljama, knjiga Lj. Simovića predstavlja sintezu putopisnog žanra i velikog pesničkog i esejističkog iskustva. Kroz priču o jednom vremenu, zemlji koje više nema, porodici i pojedincima, na dokumentarnosti i mašti, događajima i doživljajima, V. Bajac gradi svet neobičnih preplitanja, stvaranja i nestajanja, književnu hroniku sumnje.

1. "NA PUTU ZA HESPERIJU", Radomir D. Mitrić (Biblioteka "Milutin Bojić")
2. ANIMA VIVA, Boško Suvajdžić ("Čigoja")
3. "LUTKA OD MARCIPANA", Muharem Bazdulj ("Geopoetika")
4. THE CLASH, Dragan Bošković (Kulturni centar Novog Sada)
5. "PA KAO", Vladimir Tabašević ("Laguna")

Knjige kojima dajem svoje glasove - pored toga što čine vrhunac prošlogodišnje književne produkcije - takođe imaju i zajedničku vezivnu nit, generacijsku: to su sve mladi autori i autori srednje generacije, koji još nisu doživeli vrhunce svojih priznanja (i slave). Tri poetska i dva prozna dela. Možda tako i treba da bude u godini u kojoj je Nobela osvojio pesnik.

1. "JAZ", Darko Tuševljaković ("Arhipelag")
2. "HRONIKA SUMNjE", Vladislav Bajac ("Geopoetika")
Ž3. "OSMEH POD GOROM MASLINOVOM", Luka Tripković (Matica srpska)
4. "MEMBRANE, MEMBRANE", Ivan Antić (Kulturni centar Novog Sada)
5. "KAFANA", Žarko Radaković ("Čarobna knjiga")

U romanu M. Tuševljakovića punom komaraca, koji na početku liči na putopis s letovanja u Grčkoj, svako otvaranje očiju predstavlja prasak, eksploziju i prekopavanje po prošlosti, čije se krhotine urezuju u priču o devedesetim, tranziciji i umrlim industrijskim gradovima u unutrašnjosti. U dobu koje pokušava da definiše granice pakta i fikcije, da razume koškanje mašte i stvarnosti, V. Bajac prelistava stare kalendare, pretresa gotovo ceo vek, nalazeći u dimenziji vremena svoje priče, dok prostor ostavlja "ocu", koji sedi sam na golom parketu, u lotosovom položaju. Tripkovićev roman epskog zamaha o Španskom građanskom ratu, s mnoštvom pripovedačkih igara (epistola, preludijum, anneh), koji između dva citata Štefana Cvajga otvara priču - ključ je za razumevanje tragičnih događaja sa španskog peska, ali i naredne decenije, Drugog svetskog rata.

Od omotača u naslovu, do poslednje priče u zbirci I. Antića, junaci hodaju po granici unutrašnjih i spoljašnjih svetova, po prevojima i ivicama geometrijskih tela, ispitujući mogućnosti jezika koji skida oklope, ogoljuje, uvlači se ispod kože. Radakovićev roman liči na pretragu: narator se kreće po svom životu, tako što ide za tragom reči kafana. Prateći najrazličitije odbleske s površine stolova, ispisujući niz uzbudljivih epizoda sa "stvarnim junacima"; piše i "briše" pojmove autor, pripovedač, Ja.