Depo nije grobnica za blago

DA se nekadašnje skladište robe na plavnom terenu pretvori u depo pravi muzealci nisu nikada prihvatili. Zato bi ministar kulture Vladan Vukosavljević morao da imenuje stručnjake koji su mu dali pozitivno mišljenje o promašenoj investiciji, tzv. depou u Krnjači. Bolje bi bilo da se naše Ministarstvo kulture suoči sa istinom da neko mora da odgovara za loše poteze koji su štetili i Narodnom muzeju i državi.

Ovo za "Novosti" kaže Ljubica Miljković, istoričar umetnosti, dugogodišnji kustos i savetnik u Narodnom muzeju, reagujući na predlog ministra Vukosavljevića, iznet na skupštinskom odboru za kulturu, da bi mogla biti obustavljena međunarodna arbitraža i postignuta nagodba sa "Kunsttransom", ukoliko bi direktori republičkih institucija kulture ocenili da je sporni depo pogodan za čuvanje blaga iz naših muzeja, arhiva i biblioteka.

Po Vukosavljevićevim rečima, pozitivno mišljenje o depou izgrađenom metar ispod nivoa Dunava, u industrijskoj zoni i neposrednoj blizini benzinske stanice, na terenu sa podzemnim vodama, već su izneli čelnici gradskih ustanova?! Mišljenja direktora gradskih institucija, međutim, do sada nisu bila dostupna javnosti, ali jesu odluke domaćih sudova, koji su u dugogodišnjim procesima između države i "Kunsttransa" presudili u korist Srbije, koja blago iz Narodnog muzeja nikada nije uselila u adaptirani magacinski prostor u delu Krnjače, nazvan Veliko blato.

Smatrajući da su zbog nekorišćenja namenskog depoa izgubili veliku investiciju, beogradska ekspozitura i bečka centrala "Kunsttransa" pokrenuli su međunarodni arbitražni postupak, tražeći višemilionsko obeštećenje. Nejasno je zašto se sada unapred, pre prvog ročišta u arbitraži, traži kompromis i novo (pozitivno?) mišljenje stručnjaka, kada se nijedna sporna okolnost nije promenila.

- Za kustose posvećene svom poslu nije dobro da budu udaljeni od dela koja su im poverena na čuvanje - nastavlja Ljubica Miljković. - Oni su za njih zaduženi i materijalno i moralno, a prepuštaju ih sudbini, lopovima i da ne nabrajam kome sve ne. Depo bi morao da bude sagrađen od boljeg materijala, u okruženju koje ne ugrožava pohranjeno blago, bliže vatrogascima, policijskim stanicama i, ponajviše, kustosima. Neodgovorno je da istoriju našeg humanističkog trajanja prepustimo sudbini i volji nedovoljno upućenih i obaveštenih pojedinaca.

Ako to neko čini sa najvišeg mesta, onda mora i da preuzme potpunu odgovornost za sve što bi lako moglo da nestane kada se najveće vrednosti predaju volji Dunava, benzinskih stanica, magacina za gas, terorista, naglašava sagovornica:

- Depoi ne smeju da budu grobnice, nego riznice materijalizovanih tragova duha u rasponu od remek-dela sa Lepenskog vira do danas, da spajaju vek sa vekom, a ne da zaustave hod kroz vreme. Jednim jedinim potezom moglo bi da se uništi sve što je pohranjeno u prostoru nedovoljnom za Narodni muzej, a kamoli za beogradske muzeje - izričita je Miljkovićeva.

Zbog upozoravanja da lokacija na kojoj je izgrađen depo nije bezbedna za čuvanje nacionalnog blaga (o čemu postoji i zvanična analiza bezbednosti, svojevremeno zavedena kao službena tajna), "Kunsttrans" je tužio i "Novosti", a naš list je ovaj spor dobio.

- Činjenice su da je "Kunsttrans" zaključio ugovor sa našom državom pre nego što je postojao depo, čak i pre nego što je bilo precizirano gde će biti izgrađen - kaže advokat Mirko Mrkić, pravni zastupnik našeg lista u ovom sporu. - Nakon zaključivanja ugovora, koji je finansijski diskutabilan za državu, izgrađen je depo u Velikom blatu. Javnost je imala pravo da zna da bi nacionalno blago moglo da bude smešteno u depo ugrožen mogućim izlivanjem reke iz korita, a i sam sud je, u drugom stepenu, konstatovao da je to informacija od javnog interesa.

ODLUKA GRADSKE UPRAVE TOKOM medijskog postupka protiv "Novosti", "Kunsttrans" je insistirao da je njihov depo građen po poslednjim standardima arhitekture i da nijedan spoljni faktor ne može da ugrozi sadržinu depoa, objašnjava advokat Mirko Mrkić: - Mi smo, međutim, dostavili dokaze da gradska uprava, koja se bavi urbanizmom, smatra da je nepodobno i opasno bilo šta graditi na tom području, zato što je plavno. Nameće se pitanje zašto nije moglo da se nađe neko bolje mesto za izgradnju depoa - pita se Mrkić.

Advokat Mrkić smatra da bi bilo nepovoljno unapred odustati od arbitraže i prihvatiti nagodbu, posebno kada je "Kunsttrans" izgubio medijski i sporove protiv države:

- Ono što naša država treba da ima u vidu jeste to šta bi se dogodilo da su obrnute uloge - ističe Mrkić. - Kako bi se austrijska država ponela prema nekom našem skladištaru koji smešta austrijsko blago nadomak Beča u mesto koje se zove Veliko blato?! Da li bi austrijska država plaćala srpskog skladištara da baštinu Franca Jozefa čuva u najgorem mogućem plavnom području? Da li je zamislivo da bi austrijska država unapred htela da se nagodi sa našim skladištarem bez arbitraže, nakon što je naš skladištar izgubio sve instance pred bečkim sudom? Ako to ikome zvuči kao moguća opcija, onda je i obrnuto moguće - zaključuje Mrkić.