Celo srpsko blago u velikom blatu?!

I DOK je izvesno da će Narodni muzej posle maratonskih priprema za rekonstrukciju, već sledeće godine otvoriti vrata publici, u javnost se vratila priča o spornom depou “Kunsttransa” u Pančevačkom ritu. Zašto se aktuelizuje ovaj adaptirani magacinski prostor, koji je bio glavni kamen spoticanja i značajno odložio obnovu naše najznačajnije nacionalne kulturne institucije? Da li smo pred reprizom afere koja je svojevremeno tresla našu kulturnu javnost?

Posle čitave decenije od potpisivanja ugovora između Narodnog muzeja, Ministarstva kulture i beogradskog predstavništva ove bečke špediterske kuće da se nacionalno blago tokom radova na zdanju na Trgu republike izmesti u namenski depo u Velikom blatu i žučnih javnih rasprava o neuslovnosti lokacije gde će se čuvati nacionalno blago, nerealno visokim kirijama, ali i validnosti samog ugovora, nakon što su svi sudski sporovi rešeni u korist Narodnog muzeja i Republike Srbije, zakazana je međunarodna arbitraža čije će prvo ročište biti sledeće godine u Hagu od 30. aprila do 4. maja.

Gotovo zaboravljena priča, preneta na međunarodni pravni teren, aktuelizovana je krajem prošle godine na sednici Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije. Predsednica Odbora i parlamenta Maja Gojković upitala je ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića koliko je uspeo da uđe u suštinu pravnog spora između “Kunsttransa” i države:

- Iznos te tužbe se odnosi na neverovatnih, neisplaćenih 300.000 evra, plus kamate i drugi troškovi postupka. Da podsetim kolege koji nisu u ovoj materiji - još 2006. zaključen je štetan ugovor po državu između, čini mi se, Narodnog muzeja i Ministarstva kulture, mislim da je Dragan Kojadinović bio ministar i da ga je on lično potpisao i firme “Kunsttrans”, koja se bavi skladištenjem slika a koja tu delatnost nikad nije obavljala, jer za to nije imala uslove - istakla je Maja Gojković.

Na direktno pitanje šta se dešava sa, po državu veoma štetnim ugovorom sa “Kunsttransom”, Vukosavljević je odgovorio da pred međunarodnom arbitražom “Kunsttrans” na ime odštete zbog izgubljene dobiti zahteva nekoliko miliona evra sa PDV.

- U proteklih deset godina već je rečeno mnogo: mnogo članaka, analiza, sumnji i koječega. Time ne želimo da se bavimo, jer Beogradu i Srbiji nedostaju depoi za muzeje, Narodnu biblioteku Srbije, arhive Srbije i Beograda - rekao je Vukosavljević. - Činjenica je da preko Dunava postoji depo “Kunsttransa”. Ne želim da ulazim u pravno pitanje, ali sam svojevremeno kao gradski sekretar za kulturu ohrabrio direktore gradskih muzeja i arhiva da procene kvalitet tog objekta i njegovih smeštajnih kapaciteta i oni su mu dali visoku ocenu. Predložićemo to i direktorima republičkih ustanova.

Vukosavljević je podsetio da je svojevremeno ugovorena visoka cena zakupa, od 35.000 evra mesečno, ali da je to danas neprihvatljiv iznos.

- Ukoliko direktori republičkih institucija procene da je depo neodgovarajući, mi ćemo “za vijeki vjekova” odustati od priče o “Kunsttransu” i krenuti u izgradnju naših depoa, ali ako procene da su uslovi zadovoljavajući, pokušaćemo da se prekine sa arbitražom, pronađe razuman dogovor bilo o kupovini, bilo o lizingu, bilo o zakupu ili delu zakupa. Međutim, to ne zavisi od nas, već od kabineta predsednika Vlade, ministra finansija ili javnog pravobranioca - naglasio je ministar Vukosavljević.

Kako se depo “Kunsttransa” za koji ministar Vukosavljević smatra da bi rešio manjak prostora za čuvanje naših kulturnih dobara, nalazi ispod nivoa Dunava, na terenu sa podzemnim vodama i u neposrednoj blizini benzinske pumpe, što je svojevremeno izazvalo negativne reakcije stručne i šire javnosti, “Novosti” su se obratile Državnom pravobranilaštvu, u čijoj je nadležnosti zastupanje Srbije pred međunarodnom arbitražom, posle svih sporova dobijenih pred domaćim pravosuđem.

- Državno pravobranilaštvo može da konstatuje da je u konkretnom slučaju Republika Srbija postupila savesno imajući u vidu veliki značaj i vrednost našeg nacionalnog blaga koje se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu - saopštili su nam iz ove institucije naglašavajući da o argumentima jedne i druge strane, analizi i razmatranju iznetih činjenica, ne mogu da se izjašnjavaju, s obzirom da je postupak zatvoren za javnost.

Ako su, kako procenjuje pravobranilaštvo, Narodni muzej i država Srbija postupili savesno, sprečavajući da se nacionalno blago prepusti mogućem hiru Dunava u plavnom području, šta sada ovaj depo čini prihvatljivim za čuvanje kulturnog bogatstva? I to ne samo Narodnog muzeja, već i svih ostalih institucija kulture kao što se može nagovestiti iz ministrovog predloga?

Sutra: Reakcije stručne javnosti