Trag Srba u Trstu

VIŠE od 150 godina ulicama Trsta žuborio je srpski jezik, čuo se srpski glas, a palate Gopčevića, Škuljevića, Popovića, Kurtovića, Opuića, krasile su i danas krase ovu prelepu jadransku luku. To nisu samo gizdavi, materijalni izdanci bogatih Srba u Trstu, već su pre svega zdanja kulture i duha. Na vrata tih palata kucali su, i bila su im otvarana, Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Lukijan Mušicki, Njegoš, Matija Ban... Odlazili su ne samo po novac i pozajmice za nacionalne stvari, već i po savet i po mudrost, pokušavajući da ostvare šire zajedništvo Srba rasutih po Balkanu.

Ovo je u sredu u Arhivu Srbije u Beogradu, rekao Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, otvarajući izložbu "Kultura Srba u Trstu 1751-1914" upriličenu povodom Dana arhiva u Srbiji. Dragocen prikaz srpskog trajanja, njegove crkve i zadužbina, od 1751. do 1914. godine, posetioci će moći da vide do 14. marta naredne godine.

Tradicionalno su dodeljene i nagrade "Zlatna arhiva" - Miloljubu Arsiću, arhivskom savetniku Istorijskog arhiva Kraljevo i Vesni Bašić, višem arhivisti Arhiva Vojvodine.

Nagrada Đurđa I. Jelenića pripala je knjigama: "Put dokumenta. Metode i rezultati istraživanja vremena nastanka najstarijih arhivskih dokumenata u Arhivu Vojvodine", koju su priredili Zoran Stevanović i Vesna Bašić i "Kosovo i Metohija u državnoj politici Jugoslavije 1958-1965" dr Miomira Gatalovića.