Upravni odbor Narodnog muzeja o zahtevu Italijana: Neka plate čuvanje, pa onda mogu da nose slike!

OSAM slika italijanskih majstora Ticijana, Tintoreta i Karpača, koje smo dobili na ime ratne odštete posle Drugog svetskog rata, a čuvaju se u Narodnom muzeju, mogle bi biti osuđene na zasad nečuvenu robiju, što bi bio najgori scenario. Viši sud u Beogradu doneo je odluku, po kojoj bi, kako nezvanično saznajemo, slike mogle biti privremeno zaplenjene dok se ne završi suđenje u Italiji.

Iako odluka Višeg suda povodom zamolnice Tužilaštva u Bolonji ne bi trebalo da bude tajna, pre svega za Narodni muzej koji te slike u ime našeg naroda čuva sedam decenija, u ovu instituciju stiglo je obaveštenje da sud nije dužan da ikoga obavesti o ovoj odluci. Tim povodom u ponedeljak veče je održana sednica Upravnog odbora Narodnog muzeja na kojoj su zauzeli stav da je takvim ponašanjem suda povređen interes ove institucije. Dogovorili su se, pošto su slike poverene njima na čuvanje da neće nikome bez odluke dozvoliti da se one oduzmu. A, ako ipak dobiju odluku o zapleni neće dozvoliti da iko odnese slike bez velike novčane nadoknade.

- Ispostavićemo račune koliko smo za 70 godina potrošili na konzervaciju, čuvanje, obradu, pisanje knjiga, izlaganje tih slika. To su enormni računi koji često prelaze vrednost samog dela. Ovo će biti naš stav ako je odluku doneo neko ko nije raspoložen da čuva naša dobra. Izračunaćemo koliko smo uložili i dok nas ne obeštete neće uzeti ništa - kaže Nikola Kusovac, član Upravnog odbora muzeja. - Slike su nam date kao obeštećenje i potiču iz zaostavštine onoga što je zaplenjeno od naciste Hermana Geringa. Gering je 6. aprila srpskom narodu naneo bol kakav niko nije. Nije ni prebrojano koliko je ljudi tog dana ubijeno, a izgoreo je i najznačajniji deo naše kulturne baštine. Izgorela je Narodna biblioteka.

Kusovac ističe da smo za tu neprocenjivu štetu dobili samo mrvice sa stola koje su saveznici zaplenili.

- Sad neka bitanga bez pitanja donosi neke odluke. Trebalo bi naš narod upozoriti da su i ove slike njegovo blago i da treba da ga brani. Ovde se radi o evropskim lešinarima koji su namirisali da nešto mogu da ušićare. Pokušavaju na najbestidniji način da vrate ono što su jedanput prodali. I premijer i predsednik i ministar kulture moraju da reaguju na ovakvo ponašanje suda, koji kao da ne radi i interesu srpskog naroda.

TRAŽE ONO ŠTO NAMA PRIPADA

- OVO je samo početak paranja. Povučena je jedna vrpca a šta će iz toga sve uslediti, možemo samo da pretpostavimo. Svi su stali u red da traže ono što nama pripada. Traže Hrvati, Slovenci, čak i slike koje su kupovane republičkim sredstvima, a ne iz saveznog budžeta. Iz republičkog budžeta se kupovalo za Muzej savremene umetnosti. Zar treba taj muzej sve da podeli sa fukarom koja nema ništa naše, jer ništa nisu kupovali što je srpsko. Sve se radi u korist srpske štete - kaže Nikola Kusovac.