Vlast ne ceni pisce

NAJAVLjENO iseljenje iz našeg sedišta u Novom Sadu, u kojem smo 15 godina, rezultat je dugogodišnjih nesporazuma i različitih tumačenja člana 77. Zakona o kulturi. Po tom članu, opština može da plati zakup organizaciji, ukoliko izvršava sve predviđene programske obaveze. Mi smo kao Društvo književnika Vojvodine sve svoje obaveze vrlo precizno izvršavali, ali nas nisu oslobađali plaćanja zakupa - kaže, za "Novosti", Nikola Strajnić, predsednik Društva književnika Vojvodine.

Prekjuče je, po njegovim rečima, zbog mogućeg iseljenja održan sastanak u Opštini:

- Stekao sam utisak da postoji raspoloženje da se ovaj problem reši, odnosno da se naše iseljenje odloži dok se u paketu ne reše svi problemi vezani za DKV. Naime, nedavno je donesen poslovnik u opštini Novi Sad, po kome će opština naše društvo plaćati 45 odsto, a isto toliko pokrajina.

Na pitanje kako su dugovi Društva književnika Vojvodine, koje inače postoji punih šest decenija, narasli na čak 700.000 dinara, Strajnić odgovara:

- Zakup nismo plaćali dve godine, a mesečna obaveza iznosi oko 10.000 dinara. Međutim, čim ne platimo jedan mesec, dug za sledeći već iznosi 30.000 dinara. Onda su došle i kamate i tako se nagomilao ovaj dug. Problem je u tome što mi kao organizacija pisaca dobijamo isključivo pare za programe i iz tih sredstava ne smemo ni dinara da utrošimo za bilo šta drugo, pa ni za kiriju. Za organizaciju Međunarodnog književnog festivala u Novom Sadu, dobili smo ove godine 2,5 miliona, a za naš časopis "Zlatna greda" 500.000 i od Republike još 200.000 dinara. Svaki dinar od tih suma morali smo da pravdamo i to je razlog što smo se našli u ovako apsurdnoj situaciji da nam preti iseljenje za nekoliko dana.

Po rečima Vladimira Gvozdena, člana UO DKV, vest o prinudnom iseljenju je neprijatna, zabrinjavajuća i šokantna.

- U gradu koji je postigao ogroman i zaslužen uspeh pre nekoliko sedmica postavši Evropska prestonica kulture za 2021. godinu ovako nešto ne bi smelo da se dešava. Članovi Društva književnika Vojvodina već decenijama daju nemerljiv doprinos kulturi Srbije, Vojvodine i Novog Sada, a nemaju rešeno elementarno pitanje reprezentativnog prostora za rad. Da ne govorimo o tome da je identitet Novog Sada u velikoj meri literarni identitet, barem od vremena kad je bio nazvan Srpska Atina.

Vladimir Gvozden

Ono što posebno zabrinjava, dodaje Gvozden, je to što se stiče utisak da postoji dobra volja pojedinih gradskih čelnika da se taj problem reši, ali isto tako se stiče utisak da nema valjane komunikacije na relaciji različitih aktera: gradskog Sekretarijata za kulturu, Poslovnog prostora, gradonačelnika:

- Uglavnom, kao pisci očekujemo više iskrene podrške, a manje ispoljavanja birokratskog režima moći. Moram reći da je pitanje prostorija udruženja pisaca u Beogradu sistemski rešeno, a da je teško zamisliti da se društva ovog tipa u jednoj Nemačkoj, Mađarskoj ili bilo gde u Evropi suočavaju sa pretnjama suda i sudskih izvršitelja. To su situacije koje svaka vlast pokušava da izbegne i predupredi, pogotovo što rešenje ovog pitanja ima pre svega moralnu, a ne materijalnu dimenziju.