Poezija je u svakoj umetnosti

KISTOM, alatom i platnom, Milan Tucović decenijama spaja naizgled nespojive slike i predmete, što ga je svrstalo u red najpriznatijih savremenih srpskih umetnika.

U beogradskoj galeriji na Andrićevom vencu 2, postavio je 35. samostalnu izložbu na kojoj je javnosti pokazao deo onoga što je stvarao poslednjih godina. Iz pogleda njegovih junaka anđeoskog lika može se naslutiti šta je sve moglo da izađe iz skromne platnene torbe studenta, iz Požege, na Primenjenoj akademiji koji je pre više od tri decenije upoznao Beograd. Mašta, snovi, druženje sa ljudima različitih interesovanja, Borhesova i poezija drugih pesnika su bili inspiracija za Tucovića koji ima želju da u sumanutoj svakodnevici natera namernika da stane i dugo gleda njegovu sliku!

- Poezija je, sa sigurnošću tvrdim, umetnost koja je najpribližnija slikarstvu. Ona stvara jake mentalne slike, ona je jednostavno skup svih osećaja i vizija. I svaki filmski kadar, ako je dobar, mora sadržavati poeziju. Kao što ni slika nije samo ono što vidimo, tako je i poezija više od stiha - kaže, za "Novosti", Milan Tucović.

Danas smo, po njegovim rečima, bukvalno izloženi teroru različitim slikama:

- Mislim tu i na one pokretne. Do samog zasićenja. Ljudi sada slikaju sve i svašta i gledanje slike se meri sekundama, pa ih suštinski više i ne vidimo. Znate li zašto u muzejima postoje one jednostavne klupe ispred značajnih dela... Pa, da bi se slika gledala.

Ovaj umetnik je 2009. godine napravio malu "revoluciju" kada je napravio izložbu sa samo jednom slikom koju je nazvao "Memorija pristaništa". Zašto?

- Poželeo sam da na toj izložbi imam jednu sliku i da posetilac ne mora da odvaja vreme za 30 slika. Eto, neka pogleda samo jednu. Vodio sam se idejom: ako za jednu sliku mogu da odvojim i po 30 meseci rada, mogu valjda od posetioca da tražim da za nju odvoji bar tri minuta. Inače, za godinu dana spremam istu takvu izložbu u Japanu, u Tokiju. Tamo znaju to da cene - ističe Tucović, koji je omiljen na Dalekom istoku.

Oslikavao je svojevremeno i ručno pravljen nameštaj legendarnom auto-mehaničaru Dragiši Kruniću koji je napisao scenario za TV seriju "Majstorska radionica" i za kojeg je "radio" i Milić od Mačve:

- Nisam se družio samo sa Dragišom. Znate li kakva je inspiracija i kada se sarađuje sa Franjom Posavcem, umetnikom koji radi sa mesingom, a bio je vozač autobusa. Kod njih se vidi kako naizgled nespojive stvari mogu da se lako spoje. Sa ponosom mogu da kažem da sam u životu upoznao ljude koji su neobični jer nisu izgubili dar čuđenja i radosti. Jer vole život i prkose godinama ili starosti. Imaju dar da budu neprilagođeni.

O tome da li nam je danas umetnost potrebna i da li će kultura na kraju priče pobediti nekulturu, Tucović ima jasan stav:

- Prvo, kultura nam je potrebna da ne bismo podivljali. A i društvo nam je takvo, skoro podivljalo. U krizi. Od kada sam se rodio, stalno smo u nekoj krizi, pa i kulturnoj. Mala smo zemlja, a samo u nesrećnom 20. veku smo izgubili mnogo mlade populacije. Jednostavno, genetski materijal nam je ozbiljno oštećen, pa se ne može ni očekivati da će stanje biti bitno bolje. Ne okrivljujem nijednu vlast, krivim intelektualnu elitu ovog društva, ili bar ono što se smatra njom. Uostalom, sve lepo piše u Disovoj pesmi "Naši dani". Aktuelna je i posle 106 godina - zaključuje Milan Tucović.

ŽELjA JELENE JANKOVIĆ

NEDAVNO je Milan Tucović završio zanimljivu saradnju sa srpskom teniserkom Jelenom Janković.

- Bila je to prava sportska saradnja, želela je kuću da ukrasi samo mojim slikama. Jedini uslov je bio da formati budu 120 sa 120 centimetara. Verujem da će biti zadovoljna - kaže Tucović.

NEDOVRŠENA SLIKA

POSTOJI Tucovićeva slika koja se zove "Sedam njenih odraza". Ali nije ni u ateljeu, ni na izložbi, ni kod kolekcionara. Nastala je "samo" u glavi!

- U životu ima toliko tih "moram" koji su nam nametnuti, da sam sebe mogao da častim tom vrstom luksuza da jednostavno ne moram da završim tu sliku. A, možda će jednostavno da se i ona dogodi, onako usput - kaže umetnik.