U Muzeju Vojvodine remek-delo Paje Jovanovića: Čudesno putovanje Seobe Srba

U GODINI kada se navršava 120 leta od nastanka čuvene slike Pavla Paje Jovanovića "Seoba Srba", publika u Novom Sadu dobila je priliku da do 13. novembra pogleda tu ikonu srpske umetnosti. Uprkos poznatom podatku da se, kako kaže direktorka Muzeja Vojvodine dr Agneš Ozer, ovo remek-delo retko iznosi iz Narodnog muzeja u Pančevu, pred Novosađanima je jedinstvena izložba. Ona sadrži jedan, ali izuzetan eksponat.

- Slika "Seoba Srba" ima četiri verzije, odnosno prvu verziju i njene tri varijacije - kaže Dimitrije Jovanov, kustos i istoričar umetnosti u Narodnom muzeju u Pančevu.

Ovo delo Paje Jovanovića (Vršac, 1859 - Beč, 1957) imalo je vrlo neizvesnu sudbinu. Poput svojih likova doživelo je seobe koje su uključivale i menjanje vlasnika. Priča počinje 1895. godine kada je Jovanoviću tada 36-godišnjaku i već afirmisanom umetniku, stigla zamolba od Saborskog odbora u Sremskim Karlovcima, na čelu sa patrijarhom Georgijem Brankovićem, da izradi grandioznu istorijsku kompoziciju "Seoba Srba" pod patrijarhom Arsenijem Trećim Čarnojevićem.

Zamisao patrijarha bila je da slika pokaže kako Srbi nisu došli na tlo Austrougarske monarhije u zbegu, nego kao organizovana vojna celina, i to na poziv samog cara. Delo je trebalo da bude izloženo na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti povodom hiljadugodišnjice mađarske države 1896. godine. Ujedno, trebalo je da bude i odgovor određenim ugarskim pretenzijama.

Pripremajući se za novu fazu u svom stvaralaštvu, Jovanović je nekoliko meseci obilazio fruškogorske manastire sa Ilarionom Ruvarcem, tražeći u tim svetinjama inspiraciju i umetničke predloške za sliku.

Rad na "Seobi Srba" s velikom pažnjom pratila je tadašnja štampa. Pisalo se da je Jovanovićevo platno "živi komad srpske kulturne istorije i etnografije sa koga će se čitati ne samo srpska istorija i veština srpskog umetnika nego i njegovo poznavanje svega tadašnjeg života srpskog naroda".

Ali, avaj! Kada je umetnik završio prvu verziju, patrijarh Branković je imao niz primedbi. Zamerio je Jovanoviću što je u prvi plan stavio ovce, ne negirajući da je sa narodom i patrijarhom išla i stoka, ali ne u prvim redovima. Zatražio je da Jovanović preslika "višak" likova iz naroda, da Srbe predstavi kao vojnu celinu, a ne kao narod u zbegu koji ne zna kuda je krenuo.

U nizu traženih prepravki, umetnik je ženu s detetom u naručju zamenio ratnikom na konju, stado ovaca zamenjeno je vojnicima - pešacima, a u rukama episkopa Isaija Đakovića, koji stoji pored patrijarha Čarnojevića doslikan je svitak sa zlatnim carskim pečatom Leopolda Prvog, kojim se srpskom narodu u carevini garantuju privilegije.

Na prepravke je utrošeno mnogo vremena te slika nije bila dovršena i - nije pristigla na izložbu u Budimpešti. Umesto nje, na Milenijumsku izložbu poslata je druga Jovanovićeva slika - "Vršački triptih".

Dok je još radio na prvoj verziji, Jovanović je isti motiv skicirao na platnu na koji je vratio svoje prvobitne likove. Slika je već bila na glasu, te je preduzimljivi zagrebački trgovac umetninama Petar Nikolić otkupio pravo da narednih pola veka umnožava sliku, u tada popularnoj tehnici oleografije. Umnožio ju je u 1.000 primeraka, pa je "Seoba Srba," poput slavske ikone, krasila mnoge srpske kuće.

Paja Jovanović

- Druga verzija preko Beograda, sedamdesetih godina prošlog veka prešla je na banatsku stranu, ali nije završila put u Matici srpskoj u Novom Sadu zahvaljujući preduzimljivoj pančevačkoj vlasti - kaže Jovanov. - Platno "Seoba Srba" dimenzija 1,27 puta 1,90 metara je 1971. godine otkupio Narodni muzej u Pančevu.

Treća verzija, takođe bez cenzure, nastala je po porudžbini i to polovinom Drugog svetskog rata. Naručilac je dr Darinka Smodlaka iz Beograda. Ostalo je nepoznato koliko ju je to koštalo, ali lik žene s detetom opet je bio zamenjen, ovoga puta likom doktorke Darinke. Toj slici se izgubio trag.

Umetnik u svom ateljeu

PO završetku Drugog svetskog rata nastala je i četvrta verzija "Seobe". Bogati vršački trgovac Milenko Savić naručio je od Jovanovića potpuno novu sliku, dozvolivši umetniku da ovekoveči svoju ideju pre prve "cenzure". Sliku je poklonio beogradskoj porodici Mandukić, koja ju je preselila preko okeana u Njujork. Te "Seobe" su se 2009. godine nakratko vratile u Beograd da ukrase izložbu posvećenu Paji Jovanoviću.