Kun - borac na frontu i u ateljeu

SELjACI koji napuštaju zatrovane oranice i ulaze u rudarska okna, da bi mukotrpnim radom zaradili hleb od sedam kora, dok se na njihovom znoju bogate strani kapitalisti - nije savremeni prizor iz tranzicione Srbije, već sa čuvene mape grafika “Krvavo zlato” Đorđa Andrejevića Kuna. Ovo kapitalno delo naše istorije umetnosti iz tridesetih godina prošlog veka, deo je postavke “Đorđe Andrejević Kun - No passaran”, koja će biti otvorena večeras u Legatu Zorić- Čolaković, a čiji je autor Mišela Blanuša, kustos MSU.

- Ovo amblematsko delo socijalno angažovane umetnosti u međuratnom periodu kod nas nastalo je tako što je Kun, uglavnom tajno, u Boru, ulazio sa rudarima u jame, gledao ih kako naporno rade i teško žive, i to nekoliko meseci skicirao, da bi potom u svom stanu, u Beogradu, na ličnoj presi uradio nekoliko grafičkih mapa na japanskom papiru, sa svojim žigom i pečatom - objašnjava Blanuša, koja je za ovu izložbu odabrala dela iz Kunove druge stvaralačke faze, kada je raskrstio sa “buržoaskim slikarstvom” i napustio teme kojima se bavio studirajući u klasi Ljube Ivanovića, Petra Dobrovića i Milana Milovanovića.

Zalažući se za umetnost levičarske orijentacije, Kun je sa svojim istomišljenicima formirao grupu “Život” (Kujačić, Piperski, Beraković, Benković, Bodnarov, Karamatijević...), koja se, tražeći novi likovni izraz za širenje svojih ideja, opredelila uglavnom za grafiku. Pod parolom “Za borbeni realizam”, delovali su ilegalno i u svojim delima se zalagali za jednaka ljudska prava, bolji život i status radnika, prava žena, protivili se vladajućem kapitalističkom sistemu. Često su zbog toga bili pod prismotrom policije, pa je Kun, priča Blanuša, jednu seriju svog “Krvavog zlata” štampao u Starom Bečeju. Deo tiraža je, ipak, bio zaplenjen, a umetnik priveden na informativni razgovor.

- Bio je to period borbe, skrivanja, ali i vere da radi pravu stvar, pa je stalno išao dalje, bio borac, kako u ateljeu i na svojim slikama, tako i na frontu - nastavlja kustos MSU, podsećajući da je najznačajniji i najreprezentivniji levičarski umetnik na jugoslovenskim prostorima, kao član Internacionalne brigade, bio učesnik Španskog građanskog rata. - Bez obzira na to što je bio aktivni vojnik, sve vreme je crtao.

Na izložbi je, tako, i mapa grafika nastala na osnovu njegovih ličnih iskustava, nazvana “Za slobodu”:

- Prikazao je patnju španskog naroda, borbu protiv fašizma na ulicama, stradale, poginule, streljane, ranjenike. Veliki kvalitet Kunovog opusa je upravo u tome što njegova dela nose iskustvo neposrednog učešća u događajima.

A deo postavke je i slika po kojoj je cela izložba dobila ime - No passaran, na kojoj je predstavljena žena sa puškom, za koju, posle izučavanja fotografija i dokumentacije, Mišela Blanuša smatra da je lično Dolores Ibaruri - čuvena La Pasionarija:

- Mnogo pažnje posvetio je ženama i ženskom liku, ali ne u smislu hedonističkog uživanja u njihovoj lepoti, već ih je predstavljao kao borce za svoja prava da postanu značajan i ravnopravan deo društva - zaključuje Blanuša, koja je u svoj izbor uključila i Kunove grafike nastale na osnovu crteža iz NOB-a (ciklus “Partizani”), ali i posleratne slike.

Naglašavajući da se slikarstvom i grafikom nikada nije bavio paralelno, sagovornica izdvaja platna “Kolona”, “Izgradnja”, “Svedoci užasa”, “Mrtva priroda” (u ovom klasičnom žanru Kun slika mašinku, čuturicu, ram za sliku i šerpicu), koja se od ostalih dela socijalističkog realizma rzlikuju i po Kunovom interesovanju za običnog čoveka, humanizmu koji se kao nit provlači kroz čitavo njegovo stvaralštvo.

Umetnik koji je do poslednjeg trenutka života verovao u ideje ljudske jednakosti, podseća Blanuša, ostavio je i mnoge druge tragove u svom vremenu: učestvovao je u pripremi Drugog zasedanja Avnoja u Jajcu, uradio prvi grb nove države (imao je pet buktinja, petokraku, klasje žita i traku), prvu poštansku marku (štampanu u samo 20 primeraka), prve novčanice, odlikovanja...

- Posle raspada države za koju se borio i u koju je verovao, celo naše društvo je imalo potrebu u jednom trenutku da napravi otklon od tog perioda, okrene se nekim novim demokratskim idejama i vrednostima, da se vrati građanskom slikarstvu, pa je možda upravo sada pravi trenutak da se sa distance i bez ostrašćenosti sagleda Kunov ogroman i bogat opus - zaključuje Mišela Blanuša, kojoj je veliku pomoć i podršku u nastanku ove izložbe dala ćerka Đorđa Andrejevića, koja je, kako nam kaže, “dokumentacioni centar za njegov život i rad”.

FALSIFIKATOR PO ZADATKU PARTIJE

- Tokom rata, s obzirom na to da se znalo da je komunista, bio je pod stalnom prismotrom, pa je morao da se povuče u ilegalu - otkriva kustos MSU. - Prestaje da slika i crta i bavi se isključivo falsifikovanjem nemačkih dokumenata. Bio je vrhunski grafičar, a nemački mu je bio maternji jezik, pa se dobro snalazio u tome, i bio je na visini zadatka koji mu je partija poverila.