Krestićeva hronika života i nacije

U godinama u kojima se nalazim osećam potrebu da zabeležim neke pojedinosti iz svog života i rada, koje po mojoj, možda i pogrešnoj proceni, ne zaslužuju zaborav. Nije mi želja da bilo koga sa zlim namerama prikazujem u ružnom svetlu, ali ni da prećutim činjenice ma kako one za poneke bile neprijatne. Pisao sam s uverenjem da knjiga može da bude manji prilog višedecenijskoj istoriji našeg društva, naše politike, našeg nacionalnog, naučnog, kulturnog i moralnog bitisanja i široko rasprostranjenog posrtanja.

Ovako istaknuti istoričar, dugogodišnji profesor Beogradskog univerziteta i akademik Vasilije Đ. Krestić (1932) objašnjava motive za pisanje autobiografskog dela “Zapamćenja”. Knjigu otvara poglavlje o precima, staroj srpskoj porodici, koja se na tlu Banata nalazila još u srednjem veku, u doba despota Đurađa Brankovića, i tu imala velike zemljišne posede. Time je autor želeo da odgovori nekim autonomašima koji su ga često diskvalifikovali proglašavajući ga za dođoša, koji nema pravo da “soli pamet” Srbima starosedeocima. Slede sranice o detinjstvu u Đali, dečjim igrama na selu, ratu i okupaciji, gimnazijskim danima u Novom Kneževcu i Zrenjaninu, gde se upisao u plivački klub “Proleter” i svirao na saksofonu, slučajnom izboru studija istorije, studentskim danima u Beogradu, gde je igrao odbojku za Partizan, a zatim za subotički Spartak... Nižu se zanimljivi događaji iz vojničkih dana, profesuri na univezitetu i razmimoilaženja sa kolegama izboru za dopisnog, a zatim redovnog člana SANU...

- U odeljku knjige u kojem je reč o mojoj javnoj aktivnosti beležio sam više tekstova koji se tiču problema duhovnog jedinstva srpskog naroda, pogrešne politike DOS-a i mojih istupa protiv vojvođanskih autonomaša. Objavljivanjem tih tekstova i opisom moje javne aktivnosti želim s njom da upoznam čitaoce i da je prepustim sudu javnosti - kaže Krestić.

Po mišljenju recenzenta prof. dr Dragana Stanića, predsednika Matice srpske, autor je postigao barem dva osnovna cilja: s jedne strane opisao je sopstveni život sa svim njegovim tokovima i meandrima, a s druge je osvetlio mnogo događaja u kojima je učestvovao ili čiji je svedok bio.

- U tom spoju dveju perspektiva, lične i kolektivne, našli su se objedinjeni kako postupak introspektivnog uvida s jedne, tako istoriografskog saznanja, pa i polemičkog stanovišta s druge strane. Samo objedinjene ove dve perspektive mogu pružiti puni saznajni rezultat, što je Krestićevoj knjizi “Zapamćenja” u potpunosti uspelo - kaže Stanić za “Novosti”.

NERAZMRSIVO KLUPKO

- Bojim se da nam predstoje ozbiljne opasnosti od mogućih novih nacionalnih podela povodom predstojećeg konačnog rešenja pitanja državnopravne pripadnosti Kosova i Metohije, i uslova pod kojima Srbija treba da se kandiduje za ulazak u Evropsku uniju. Voleo bih da se moje strepnje ne ostvare, ali ako se one ostvare, više je nego sigurno da će naše duhovno jedinstvo ponovo biti u teškom iskušenju... Ako Srbi ne reše suštinska pitanja koja se tiču njihovog duhovnog jedinstva, sa sigurnošću se može reći da napretka neće biti, da im tada neće biti potrebni spoljašnji neprijatelji, već da će sami sebe dovoljno zavezati u nerazmrsivo klupko - piše Krestić.