Buzdovan u čast jubileja

PREMIJEROM predstave "Buzdovan" u režiji Predraga Stojmenovića prošlog vikenda je u Kruševačkom pozorištu počelo obeležavanje sedam decenija profesionalnog rada. Postrenesansna "Komedija o jubavi kapetana Nikole Ivulića", čije se autorstvo pripisuje svešteniku Klemeu Grubišiću odmah je i uvrštena u redovan repertoar.

- Komad koji je Anton Kolendić preradio sedamdesetih godina prvi put je izveden u Ateljeu 212 u režiji Zorana Ratkovića, Petar Kralj ostvario je svoju čuvenu ulogu i to je bilo gotovo 200 godina od nastanka dela - kaže za "Novosti" režiser Predrag Stojmenović. - Predstava se igrala 150 puta, a u Splitu, odnosno Hrvatskoj, izvedena je tek devedesetih godina prošlog veka.

"Buzdovan" se bavi dramatičnim životom meštana Makarske, koji su često menjali osvajače. Balansiranje Dalmatinaca između velikih sila, Turske, Venecije, Austrije, Francuske dovelo je i do korupcije, šverca, a fokusiranje na lične interese kopča je i sa današnjicom.

- Imamo u rukavu veliku predstavu, koja će po spuštanju zavese navesti publiku da se zapita i razmisli šta je gledala, u kakvom svetu živi - napominje glumac Dejan Tončić, dodajući da komad sugeriše da se vekovima neki elementi života nisu promenili.

Iako se radi o pučkoj, tipskoj komediji, glumac Nikola Rakić veruje da izvedba ansambla nije doprinela da delo sklizne u stereotipe, već da su uslovno "poskupeli" pojam smešnog. Duhovita dramska priča o karakterima motivisala je i upravu Kruševačkog pozorišta da upravo "Buzdovanom" otvori slavljeničku sezonu.

Prema rečima upravnika Branislava Nedića, nije isključeno da i publika u delu prepozna ljude oko sebe ili da se, čak, identifikuje s junacima. U komediji igraju i Nebojša Vranić, Biljana Nikolić, Dragan Marinković i gost Nemanja Milunović. Za scenografiju je zadužen Nenad Marković, kostimograf je Laza Popović, a lektura specifičnog govora poverena je Radovanu Kneževiću.

Uoči premijernog izvođenja "Buzdovana", posetioci Kruševačkog pozorišta imali su prilike da pogledaju i izložbu fotografija posvećenu jubileju, koja je osmišljena u saradnji sa Pozorišnim muzejem, kao i mini-akademiju u okviru koje su se publici obratili neki od bivših upravnika teatra. Među njima i Momir Bradić, jedan od najzaslužnijih za povratak pozorišta u profesionalne vode.