Magija reči spaja naraštaje

OTVORIMO knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest! Svet oko nas jeste upravo to - najsloženija moguća knjiga, koju valja iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja. Knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama. U tom prizivanju se traga za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja, prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanje jezika u knjizi i svetu, prepoznavanje sveta u jeziku i knjizi.

Ovo je, otvarajući 61. Sajam knjiga u Beogradu, istakao predsednik Matice srpske Dragan Stanić, u književnim i čitalačkim krugovima poznatiji kao Ivan Negrišorac. U efektnom muzičkom programu učestvovao je operski pevač Oliver Njego uz pratnju pijaniste Nikole Rackova.

Najveća naša manifestacija pisane reči okupila je ove godine oko 450 izdavača, od toga četrdesetak inostranih - iz Belorusije, BiH, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Rusije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, i počasnog gosta Irana. Na persijskom, engleskom i srpskom jeziku, desetak iranskih izdavača izlaže dela tradicionalne i savremene književnosti ove velike i drevne kulutre.

- Bez obzira kakvoga mišljenja bili, bez obzira verovali da istina još suštinski opredeljuje napore čovekovog saznanja, ili verovali da nam ništa drugo ne preostaje nego da se predamo strasti jezičkih igara, knjige i u jednom i u drugom slučaju predstavljaju mesta odsudnih dešavanja. Knjiga nastoji da dođe do svih koji jezički domašuju do nje i koji su voljni da jezikom konstituišu svet u kome živimo. Ali ova komunikacija nastoji da proširi bratstvo ljudi, izgrađeno upravo oko kulta knjige i čitalačke strasti. Ovaj Sajam znači trenutak slavlja kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti - rekao je Negrišorac, i poručio: "Otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samima sebi".

U ime počasnog gosta besedila je poznata iranska spisateljica i režiserka Nagres Abjar, koja je podsetila da je Andrićev roman "Na Drini ćuprija" pre četiri decenije objavljen u Iranu:

- To je knjiga od oko četiri stotine stranica, čijim čitanjem se može zakoračiti u svet žitelja malog mesta, koji na obali Drine žive četiri veka. Nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života, i zatim, taj isti most produži do svake kuće u selu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udaljenom nekoliko hiljada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, petnaesti vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka...

Abjar je istakla da su pre oko sedam decenija Iranke uzele pero u ruke i da danas u ovoj zemlji na svakih pet muških pisaca postoje tri spisateljice, čija se dela objavljuju i intenzivno čitaju.

- Knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje - rekla je Abjar i uputila poziv zvaničnicima Sajma i izdavačima iz Srbije da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Teheranu, koji svake godine poseti oko šest miliona Iranaca a čiji je ovogodišnji moto glasio "Sutra je kasno za čitanje". Zato, počnimo da čitamo već danas.

OMER I STARI PESNIK

NEGRIŠORAC je podsetio na drevnog persijskog pesnika, mistika i mislioca M. Dž. Rumija, savremenika Svetog Save, Teodosija i Domentijana, koji je u svojoj pesmi "Omer i stari pesnik" iskazao spremnost starog pesnika da, susrevši se sa velikodušnošću i toplinom ljudske duše koja prevazilazi ograničenja ljudskog uma, odmah dovede u pitanje sva svoja dotadašnja uverenja. U trenucima takvog preispitivanja on kaže: "Moje pesme držale su me u mojem ja,/ koje za me beše najveći dar, a sada ga vraćam natrag." Negujući dubinska sagledavanja božijeg prisustva i složenosti sveta, Rumi nastoji da prevaziđe religijske podele i deobe.

OVO je veliki praznik ne samo za čitaoce, nego za ceo srpski narod. Fenomen je da je više posetilaca na sajmu knjiga nego na sajmu mode ili nameštaja. Ovde se po tradiciji pojavljuju čitaoci, a na sve druge sajmove po svetu dolaze poslovni ljudi, a naroda nema. Ovo je prilika da sretnemo one za koje pišemo, a koje jedino vidimo jednom u godini na jednom mestu. Pričaju da je vreme knjiga prošlo, ali sve to Sajam demantuje.

MORAM da budem politički korektan i da kažem da je sve super, iako sam tek došao. Prema onome što sam video u novinama, biće mnogo dobrih novih knjiga kojima se radujem. Biće i mnogo dobrih gostiju, dolaze Prilepin i Erlend Lu. Ja uvek navijam za Sajam. Nadam se da će svi biti zadovoljni koliko mogu, a da će biti i onih malkice nezadovoljnih, ali ne očekujem neke velike polemike i rasprave.

MENI je po Sajam uvek vesela stvar, jer ne mogu da se ne radujem susretu sa čitaocima, bez kojih knjige ne postoje. Malo zamori previše knjiga, ali to ne zavisi od nas. Lično sam ponosan na izdanja sa kojima ove godine učestvuje "Geopotika", imam i svoju knjigu posle mnogo godina. Tako imam dvostruku radost. Poseta će pokazati da li je Sajam valjao ili nije, a koliko znam mnogi ljudi ipak čekaju ovaj datum.