Poslednji Kočićev mejdan

DEPRESIVNA slika Beograda pod austrijskom okupacijom, u kojoj sudbine lekara i pacijenata duševne bolnice na Guberevcu grade metaforu o životu "na jedinoj slobodnoj teritoriji u Srbiji" - u utorak veče će premijerno oživeti na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Praizvedbu komada Vuleta Žurića "Posljednji mejdan Petra Kočića", režirao je i adaptirao Nebojša Bradić, a u predstavi predvođenoj Željkom Erkićem (u ulozi velikog pisca) igra veliki ansambl kuće.

- Početkom godine ukazala mi se prilika da posetim Doktorovu kulu na brdu Guberevac, oronulo zdanje u samom okrajku bolničkog kruga Kliničkog centra u Beogradu - objašnjava Žurić. - Na spratu kuće Doktorove kule nalazi se soba u kojoj je poslednje dane proveo srpski književnik Petar Kočić. Pisac "Jazavca pred sudom", kome je dijagnostifikovana progresivna paraliza, primljen je na Peto odeljenje Duševne bolnice pred sam početak Velikog rata. Na vratima bolničkih i lekarskih soba u Doktorovoj kuli nije bilo kvaka. Sa sobom su ih nosili lekari i ostalo bolničko osoblje. Kvaku je u svom dugačkom, crnom kaputu nosio i Petar Kočić. Drama govori o danima u kojima je Petar Kočić tom kvakom otvorio vrata svoje toliko sanjane slobode...

Vek posle smrti velikog pisca, predstava će biti izvedena u gradu za koji ga mnogo toga vezuje.

- Ova priča je podsećanje na tragične dane srpskog književnika na svojevrsnom "brodu ludaka". Ali nije samo to. Ona ukazuje na to da postoje ljudi koji su u svakoj tački istorije moralni i dosledni u traganju za pravdom - ističe Nebojša Bradić.

POTREBA ZA OPTIMIZMOM

POVOD za predstavu, kako podseća Bradić, jeste vek od Kočićeve smrti u Beogradu 1916. godine, ali je razlog u potrebi da osvetlimo sudbine takvih ljudi, među kojima je bio i veliki pisac:

- Priča o uzorima jeste i priča o potrebi za optimizmom u vremenu kada je obezličavanje života globalna pojava - kaže Bradić.