Dilan skinuo oreol eliti

JUNAK romana "Grejt Džons strit" američkog pisca Dona Delila, objavljenog 1973, je popularni muzičar Baki Vanderlik, koji se od obožavalaca i slave skriva u njujorškom Sohou. Smatra se da je ovaj lik bio direktno inspirisan Bobom Dilanom. Kao ozbiljan kandidat za ovogodišnju Nobelovu nagradu, pominjao se upravo Delilo (inače, dobitnik Pulicerove nagrade), ali je život izrežirao da ona, ipak, ode u ruke njegovom junaku.

Odluka Nobelovog komiteta da najveće priznanje za književnost dodeli autoru rok pesama, a ne nekom kome je pisanje knjiga prevashodni vid umetničkog izražavanja, upravo je širom sveta otvorila polemiku da li je nagrada otišla u prave ruke, može li se rok poezija izjednačiti sa proznim i pesničkim stvaralaštvom. Ali, i šta od Dilanovih stihova ostaje, ako mu se oduzmu muzika i harizma zvezde, odnosno da li pesme koji se pevaju obavezno imaju manju umetničku vrednost.

- Sa čuđenjem sam primio vest, ne zato što ne poštujem Dilana kao umetnika i muzičara, a ne ni zato što ranije nije bilo kontroverznih odluka Nobelovog komiteta - kaže za naš list Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta. - Ipak, čini mi se da je odluka plod više volje da se ugodi popularnoj kulturi, nego velikoj pesničkoj umetnosti. Uprkos tome, pre bih u ovom slučaju poštovao ono što kažu moje mlađe kolege, nego što bih navodio svoje mišljenje. I Dilan je, ipak, pesnik.

Nobelova nagrada za književnost Bobu Dilanu jeste veliko iznenađenje i lepa je prilika da mediji stupe na scenu sa anketama i intervjuima, smatra Aleksadar Jovanović, profesor Učetiljskog fakulteta i književni kritičar:

- Tema je kao poručena za njih - objašnjava Jovanović.

- Bob Dilan je veliko ime pop kulture i njemu ova nagrada najmanje treba. Nije sporan njegov status, a ni status njegovih pesama. Može se on porediti i sa Homerom i sa Sapfo, kao što je urađeno u obrazloženju, može se govoriti o intertekstualnim vezama njegovih tekstova i o njihovoj modernosti. Nije sporna njegova veličina, taj predivni spoj muzike i teksta kao u prvim vremenima lirskog pevanja, kao što nije sporna ni veličina Leonarda Koena, Žaka Brela, Arsena Dedića. Ni uzbuđenje sa kojim ih slušamo.

Pa, ipak, dodaje sagovornik, ova odluka traži od nas da preispitamo sve ono što podrazumevamo pod književnošću, da "demokratizujemo" naše poimanje umetnosti kojoj služimo čitavog života:

- Na sreću, Nobelov komitet nema tu snagu, uz veliku radost što će mnogi mladi ljudi zavoleti i bolje razumeti Boba Dilana - zaključuje Jovanović.

Za Predraga Petrovića, docenta Filološkog fakulteta, ovakav izbor direktno je poljuljao tradicionalno poimanje književnosti:

- Ovakvom odlukom Nobelov komitet je želeo verovatno da to shvatanje književnosti izvede iz kruga elitizma i okrene ka onom što je namenjeno širokom auditorijumu. Da sa književnosti skine taj oreol akademskog, nečeg što je namenjeno samo eliti.

Na pitanje da li je i među rok pesnicima upravo Dilan najveći, Petrović kaže da je on u samom vrhu, ali da ne bi trebalo zaobići ni Koena:

- Pre svega Dilan je nagrađen kao figura, neko ko je uticao na savremeno stvaralaštvo, ko je reprezent jedog doba, više nego za čisto književnu vrednost njegovih tekstova - tvrdi sagovornik. - Mislim da je Nobelov komitet u ovom slučaju promišljeno išao na to da izazove šok i da nagrada za književnost bude nešto o čemu će se polemisati, da bude tema u fokusu. Ali, ovaj planirani incident se, čini mi se, neće ponoviti u skorije vreme.

REAGOVANjA

MATIJA BEĆKOVIĆ: KAO FILIP VIŠNjIĆ - SVOJEVREMENO sam, govoreći o Đorđevićevoj poeziji, rekao da se Bob Dilan na srpskom kaže Bora Čorba. Samu odluku Nobelovog komiteta smatram veoma smelom, i sviđa mi se što prognozeri nikada nisu pogodili kome će nagrada biti dodeljena. Bob Dilan je u stvari simbol novog modernog pesništva, kad pesnici ne samo da pišu već pesme i izvode, pevaju i sviraju. Tako da bi naš Dilan, pre Bore Čorbe, bio Filip Višnjić, koji je možda takođe zaslužio Nobelovu nagradu za pesništvo.

DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV: SKANDAL I PONIŽENjE - DODELA Nobelove nagrade Bobu Dilanu za mene je najveći promašaj u istoriji ove nagrade. Ovaj čin bi se mogao nazvati skandalom. Dilan ne spada ni među 50 najvećih živih američkih pesnika. Ako je komitet (sačinjen od švedskih anonimusa) želeo da nagradi američkog pesnika, mogao je da se opredeli za Čarlsa Simića, Roberta Gasa, Deniz Levertov, Džori Grejem... Žiri je ponizio, pre svega velike američke pesnike i velike svetske pisce.

ANA RISTOVIĆ: OPASNA POLITIZACIJA - DILAN je sjajan kantautor, ali (baš kao i Koen) i sjajan pesnik, sa čijim pesničkim radom možda nismo najbolje upoznati. Nisam zastupnik književnog elitizma i ne znam zašto se diže tolika prašina. Nobelovu nagradu za književnost svojevremeno je dobio Čerčil, a prošle godine jedna novinarka. Nije neuobičajeno da pripadne ljudima iz drugih oblasti. Trebalo bi više da nas brine njena politizacija, jer se više i ne dodeljuje za samu književnost.