Novac prlja i umetnost

RADNI godišnji odmor naš čuveni umetnik Radovan Kragulj (1935) proveo je u Herceg Novom, a dela koja su tamo nastala, kako kaže, uglavnom slike i jedan diptih, nešto između slike i skulpture, predstaviće sutra uveče od 19 časova u kragujevačkoj galeriji "Rima".

Autor koji živi i stvara na relaciji Pariz - Vels i čija dela su u najprestižnijim svetskim zbirkama od Britanskog muzeja i Muzeja Viktorija i Albert u Londonu, preko Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Nacionalnog muzeja i galerije u Kardifu, do Nacionalne biblioteke u Parizu, Briselu, Kongresne biblioteke u Vašingtonu... ne propušta priliku da jednom godišnje dođe do Beograda, u kome je započeo umetnički put, ali i do svog rodnog Prijedora. Kao stvaraoca koji pripada različitim sredinama, pitamo ga šta je globalizacija donela umetnicima?

- Tragamo za nečim sa čim možemo da se identifikujemo, jer je teško poistovetiti se sa onim što je u našem okruženju. To je jedan dosta kompleksan period koji je vidiljiv ne samo u umetnosti, već i u svim domenima i na svim prostorima. Ima, ipak, nečeg univerzalnog u tom traženju. Doduše, univerzalnog je bilo i šezdesetih godina sa studentskim ili ekološkim pokretom, čiji značaj su političari tek kasnije prepoznali.

* Kao umetnik, vi ste taj pokret veoma rano prepoznali... Da li vas je za tu ekološku priču opredelila i veza sa zavičajem?

- Veza čoveka i prirode je duboka i važna. Rođen sam u Potkozarju, od Prijedora prema Dubici. Kao dete sam prošao ratne strahote, bio sam u logoru u Sisku...Ipak, posle rata sam živeo normalno. Jedno vreme sam i čuvao ovce, bio čobanin. Ostale su mi zaista lepe uspomene, koje su postale sve izrazitije u vreme dok sam živeo u Londonu. Došao sam na ideju da se preselim u Vels i kupim imanje. Taj pejzaž sa njivama, šumarcima, potocima, podsećao me je na zavičaj. Ali, moj komšija tamo je u samoposluzi kupovao mlečne proizvode, iako je imao više od 40 krava i 240 ovaca. To mi je bilo mnogo neobično. Koristili su i veštačko gnojivo za travu, detelinu, a potom sam video i strahote kao posledice bolesti ludih krava. U Velikoj Britaniji više od polovine stočnog fonda je moralo da se uništi. Za mene je to bio genocid.

* Kako se krave u vašim delima, po poruci koju nose, razlikuju od onih u formalinu, koje izlaže Demjan Herst?

- To su oprečne stvari. Ne znam kako da odgovorim. Herst je veoma bogat umetnik. On pravi glave sa dijamantima, tako da ima prilike da uradi šta god poželi, pa i da izloži kravu u formalinu presečenu napola. Video sam mnogo njegovih izložbi, koje su za mene neka vrsta trenda na tržištu umetnosti, gde dolaze do izražaja stvari bez ikakve vrednosti. Jedan od takvih umetnika je Džef Kuns, koji inspirisan kičom pravi kič.

* Kada dođete iz sveta kako vidite ovo naše okruženje?

- Ponekad se nađem izgubljen. Počinje da liči na sve ostalo u svetu. Imate koliko god hoćete i samoposluga i banaka. Naše specifičnosti, ipak, postoje. Ljudi su ljubazni, iako je razumljivo i da ima onih nervoznih. Primećujem i taj proces privatizacije, u kome profitiraju oni koji su to nametnuli kao ideju, a to su korporacije, internacionalne i regionalne, koje dominiraju u svetu ekonomije i finansija, kao i svemu drugom što povezuje novac. Ali ima i pozitivnih posledica privatizacije, nekih malih firmi koje odlično funkcionišu...

* A u umetnosti, gde smo?

- U širem prostoru, naši umetnici poput pokojnog Dada Đurića, ili Veličkovića i Mrđana Bajića, da ne nabrajam dalje, na svetskom su nivou.

BIJENALE MALOG FORMATA

Iz Muzeja savremene umetnosti u Banjaluci su mu predložili organizovanje retrospektive i štampanje monografije, nadam se da će do toga doći, s obzirom na krizno vreme u kome svi živimo. Po ugledu na Bijenale, male grafike u Gornjem Milanovcu, bio sam jedan od inicijatora da se nešto slično pokrene i u mom rodnom Prijedoru. U septembru je tako otvoreno Bijenale radova na papiru malog formata - kolaž, crtež, grafika, fotografija, kombinovana tehnika...