Konjovićeva magija

SLIKARSTVO je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo kao ravnica. Misliš - tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera.

Ovo su reči velikana naše umetnosti Milana Konjovića (1898-1993), čija će spomen-zbirka danas obeležiti pola veka trajanja. Septembra 1966. godine, slikar je 500 odabranih dela poklonio Somboru, uz reči: "Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnome gradu, one jedino njemu i pripadaju".

Galerija "Milan Konjović", smeštena u zdanje u stilu bidermajera, u kojem je Ferdinand Plank 1766. otvorio prvu apoteku u Somboru, danas baštini 1.084 Konjovićeva dela. Proglašena za kulturno dobro od velikog značaja, ova jedinstvena zbirka pruža presek čitavog stvaralačkog veka slavnog slikara. Uspomenu na maestra čuvaju i priređivanjem retrospektivnih i tematskih postavki u samoj galeriji, ali i organizovanjem izložbi koje gostuju u zemlji i inostranstvu. Za pola veka, galeriju je posetilo pola miliona ljubitelja likovne umetnosti.

U okviru proslave jubileja, u galeriji će večeras u 20 časova biti otvorena četrnaesta retrospektivna izložba "Kontinuitet modernosti u slikarstvu Milana Konjovića", čiji je autor Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada. Prethodno će, u velikoj sali Gradske kuće, od 18 časova, biti održan i okrugli sto sa istom temom, na kome će uz Stepanova učestvovati i Irma Lang i Saša Radojčić.

Tokom svog dugog i kreativno bogatog života, kojim je opasao gotovo čitav 20. vek, Konjović je stvorio opus od oko 6.000 radova - ulja, pastela, tempera, akvarela, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika, grafika.

STVARALAČKA PONORNICA

- SVOJ stvaralački opus Konjović započinje tokom druge decenije proteklog veka, a okončava ga početkom devedesetih godina, tačnije 1993. godine, kada umire u svom Somboru - beleži istoričar umetnosti Sava Stepanov. - Ono što je u tom slikarskom razvoju izuzetno interesantno jeste činjenica da je Konjovićev opus, skoro celokupnim svojim trajanjem, održavao kondiciju relevantne činjenice u aktuelnim jugoslovenskim umetničkim zbivanjima. Ta prisutnost ima svoje specifičnosti i obeležena je svojevrsnim "sindromom reke ponornice".