Monika Gintersdorfer: Afrika ispod čizme Zapada

FESTIVALSKI dan na 50. Bitefu, večeras će obeležiti dve nemačke predstave: obe se bave afričkim temama i u obema učestvuju umetnici iz tog kraja sveta. Neobičnih naziva ("Saosećanje, istorija mitraljeza" koju potpisuje Milo Rau i "Ambasador: nemačko-afrički komad s pevanjem", čiji su autori Gintersdorfer i Klasen) otvaraju pitanja odgovornosti zapadnih društava za zločine i građanske ratove na uzavrelom kontinentu. Na tu temu za "Novosti" govori jedna od autorki druge predstave Monika Gintersdorfer.

* Iza vašeg ostvarenja s duhovitim, pa i ciničnim naslovom, stoji detaljno istraživanje?

- Održali smo nekoliko intervjua sa bivšim ambasadorima Nemačke čijih biografija se okvirno dotičemo u komadu. Odgledali smo i brojne arhivske snimke iz Libije, Gvineje i Obale Slonovače snimljene od 90-ih naovamo. Bilo je teško naći dovoljno informacija o Sijera Leoneu pod vladavinom Valentina Strasera, jer u to vreme nije bilo interneta, a nemački mediji nisu bili zainteresovani za tada aktuelne konflikte.

* Zašto ste se odlučili baš za "komad s pevanjem"?

- To je referenca na formalni repertoar filmskih mjuzikala Žaka Demija koji je bio nazivan "srećnom nostalgijom". Mešamo muzičke i plesne stilove, tako da ima i panka i couper decaler muzike iz Obale Slonovače. Tema je ozbiljna i politički angažovana, ali je forma lagana i vesela. Ne donosimo nikakav sud već suprotstavljamo različite stavove. Konkretan primer je scena o nemačkom ambasadoru koji kritikuje predsednika Dadis Kamaru što, svakako, predstavlja hrabar čin, ali je i dalje deo konteksta unutar kog evropski političari drže pridike afričkim liderima.

* Šta se, po vašem mišljenju, trenutno vidi iz političke postkolonijalne perspektive?

- Ni jednog jedinog trenutka, još od priprema za nezavisnost, afričke zemlje nisu bile u prilici da mirno donose odluke bez intervencija zemalja sa Zapada koje su se, bez izuzetka, svodile na igre moći. Tako da svi događaji moraju biti sagledani iz postkolonijalne perspektive. Kako se to radi, lekcija je koja je tek pred nama.

o Da li se aktuelna izbeglička kriza vraća kao bumerang zapadnoj politici?

- Često je kontradiktorna i licemerna politika izazivala ozbiljne probleme i konflikte širom afričkih i arapskih zemalja. Ljudi u Evropi obično nisu dovoljno informisani o neuspelim ili samoživim intervencijama zapadnih zemalja i nije ih briga za razloge koji primoravaju te ljude da odu iz svoje zemlje. Bilo bi lepo kad bi se to promenilo, a dolazak izbeglica već doprinosi širenju tih novih znanja! Međutim, reklo bi se da mnogi Evropljani uopšte i nisu otvoreni za tu vrstu informacija i da će radije da urone u nacionalizam i kritikuju izbeglice smatrajući ih pretnjom i neprijateljem.

* Kakav kvalitet predstavi daje mešoviti tim umetnika, izvođača iz Nemačke i Obale Slonovače?

- Ovo je njena veoma bitna karakteristika, jer na taj način možemo da referišemo i na afričke i na evropske diskurse, ali i na muzičke i plesne stilove. Na primer: dok smo probali scene koje se tiču građanskog rata u Libiji, postalo je jasno da je Obala Slonovače bila dugogodišnji saveznik Čarlsa Tejlora, da je on smatran hrabrim vođom pobunjenika, a kasnije zakonitim predsednikom Libije i dobrim prijateljem - dok su ga evropski mediji prestavljali kao brutalnog psa rata koji se dokopao vlasti...

SUMNjIVI INTERESI

ZAPADNE vlade često su primoravale afričke političare da sa njima sarađuju nauštrb interesa sopstvenih naroda. Danas, čak, uništenje čitavih nacija može biti deo interesa međunarodnog biznisa koji je rešio da se razvija u oblastima koje nisu više ni pod čijom kontrolom. Ima evropskih zemalja (a među njima je i Nemačka), koje nemaju jasno definisanu strategiju prema afričkim državama, tako da će ambasadori Nemačke pokušati da se priključe borbi za ljudska prava. Međutim, taj nedostatak stava dovodi do toga da njena politika u Africi sledi sumnjive interese svojih saveznika, Francuske i SAD, koji štite sasvim konkretne interese u određenim afričkim oblastima - kaže Monika Gintersdorfer.