Mašinovođa puni bioskope!

U vremenu kada repertoarom suvereno vladaju blokbasteri, u bioskope je stiglo delo sa dušom koje se mnogo više uklapa u tokove evropskog i nezavisnog američkog filma nego u lokalne kinematografske obrasce. DNEVNIK MAŠINOVOĐE je mali film, ali je važan pokazatelj da domaća kinematografija može da krene i u nekom drugom smeru, ka univerzalnijim, intelektualnijim, nepretencioznijim temama.

Priča o mašinovođama, njihovoj profesiji i muci što ne svojom krivicom, postaju ubice nepažljivih i onih koji svesno odaberu da okončaju život, ipak nije toliko mračna. Reditelj i scenarista Miloš Radović, opredelio se za tragikomediju, čak i za romantičnu melodramsku duhovitu priču o osećanju krivice, saosećanju, solidarnosti, oproštaju.

Zaplet filma čini čudan splet komično-apsurdnih situacija koje uprkos tragičnim ishodima vode ka potencijalno srećnom epilogu.
U fokusu je nežan roditeljski odnos između mašinovođe pred penzijom, tumači ga Lazar Ristovski i usvojenog sina koji je odabrao isti posao, ali sa strahom da će i sam postati ubica poput oca.
Iako sa više od 70 uloga u karijeri, uključujući učešće u prethodnim Radovićevima filmovima MALI SVET, PAD U RAJ, pred iskusnim glumcem našao se mašinovođa Ilija, kao izazov. Izazov koji mu je doneo možda i ulogu života. Svojevrsne glumačke “minjone” u filmu su napravile efektna Danica Ristovski, autentična Mirjana Karanović, harizmatična Jasna Đuričić. Simpatije, kao usvojeni sin Sima, pridobio je mladi Petar Korać.
Rediteljski domišljato, film je realizovan čisto, bez egzibicija. Junaci nas uvode u svoje male životne prostore, na momente I u svet fantastike, pa je utisak da je strukturno-stilski film definisan nalik delima kultnog finskog sineaste Akija Kaurismakija.
Povezujući naizgled nespojivo i uvodeći elemente poetske bajke, reditelj junake smešta u njihov pomalo utopijski mikrosvet železnice sa kojima se gledalac lako saživi. Humanistički, nepretenciozan, humoran DNEVNIK MAŠINOVOĐE koji miri art film i ukus šire publike, naprosto pleni.
A srećan kraj sa optimističkom porukom , simpatični Radovićevi junaci su zaslužili, baš kao i publika.

Sandra Perović,
Reč kritike u Kulturnom dnevniku RTS