Direktorka: Moj sin može da se slika u Etnografskom muzeju

MLADENCI koji požele da naprave set svadbenih fotografija u Etnografskom muzeju u Beogradu, to mogu da urade. Muzej tako, na najlepši način, predstavlja i afirmiše neke od najviših vrednosti tradicionalne kulture Srba. U fokusu ove institucije, koja traje 115 godina, jeste tradicionalna narodna kultura u kojoj je velika i mnogoljudna porodica bila jedna od paradigmi. Fotografije mladenaca u muzejskom prostoru tako na najlepši način popularišu i neke od vrednosti koje prezentuje Etnografski muzej svojim više od jednog veka dugim radom.

Ovo kaže dr Mirjana Menković, direktorka Etnografskog muzeja, koja je prihvatila da za naš list prvi put govori o spornim događajima koji već neko vreme potresaju instituciju na čijem je čelu.

Prozivana je što je dozvolila sinu da se sa mladom i svatovima fotografiše u Etnografskom muzeju, da od kustosa traži da prodaju sir i peglanu kobasicu, da je obnova Manakove kuće, tokom njenog mandata, urađena površno, a da su neki eksponati tokom konzervacije oštećeni.

- U evropskoj muzejskoj praksi uobičajeno je iznajmljivanje i korišćenje muzejskih prostora za prigodna događanja, poslovna i privatna. Tako je, sasvim prirodno, i moj sin poželeo da napravi set venčanih fotografija u Etnografskom muzeju, a ne "gde mu mama radi". Važno je istaći da je set fotografija napravljen u junu prošle godine, a da je samo venčanje, kao i svadbeno slavlje, obavljeno u restoranu "Jezero" na Adi - kaže Menkovićeva.

Kada je reč o fotografisanju mladenaca, u drugim muzejima bili su jednoglasni da to kod njih nije dozvoljeno.

- Veliki svetski muzeji zarađuju i na taj način, ali ovde, novi muzej teško nalazi put do publike - smatra direktorka muzeja.

Na pitanje da li je vredna nošnja, koja je izložena u Manakovoj kući, oprana, kako tvrde zaposleni, u veš--mašini i tako oštećena, direktorka odgovara:

- Služba konzervacije tekstila Etnografskog muzeja spada u red najstarijih i najboljih stručnih službi tog tipa u Srbiji, ali i u okruženju. Takođe, zaposleni imaju obavezu, na osnovu Zakona o radu, da obaveste poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti po život i zdravlje i nastanak materijalne štete, a što konkretno znači da su zaposleni bili u obavezi da takvu vrstu saznanja, pre svega, dostave na proveru i postupanje direktoru Muzeja. Kako se radi o potpuno netačnoj, a time, možemo da pretpostavimo, i zlonamerno kreiranoj informaciji za medije u cilju diskvalifikovanja same institucije i njenih stručnih službi, opravdano je postaviti pitanje o etičkom kodeksu tih zaposlenih. Jer, više od šest stotina eksponata potpuno je konzervirano i posle sanacije vraćeno u Manakovu kuću.

Deo stručne javnosti smatra da sanacija Manakove kuće nije bila neophodna, dok Menkovićeva tvrdi suprotno.

- "Pretpostavke dela stručne javnosti" o neophodnosti sanacije Manakove kuće je samo još jedna u nizu netačnih i tendencioznih informacija. Zidove je nagrizala vlaga, instalacije su bile dotrajale, osvetljenje neadekvatno, a protivpožarni sistem punih pola veka nije ni postojao. Sada je Manakova kuća opremljena po savremenim muzejskim standardima - kaže Menkovićeva.

Povodom toga što su se kustosi pobunili, tvrdeći da njihov posao nije da prodaju sir, rakiju i kobasice, naša sagovornica kaže:

- U Etnografskom muzeju deluje i Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji brine o Nacionalnom registru ovog dela nasleđa. Na listi se nalaze, kao zaštićeni elementi, i pirotski kačkavalj i belmuž, a u procesu zaštite je i pirotska peglana kobasica. Takođe, u procesu razmatranja su i neka od najznačajnijih vinogorja u Srbiji, kakvo je velikohočansko u Metohiji, te se i ti proizvodi nalaze u muzejskoj prodavnici koja je, u smislu zaštite i promocije nematerijalnog nasleđa Srbije, osmišljena i profilisana. Tako, Muzej na najbolji način promoviše i podržava ekonomski i održivi razvoj zajednica koje čuvaju ovu tradiciju. Naravno da je ovo novina i u zakonodavstvu Srbije za koju će se vremenom naći adekvatno rešenje. U međuvremenu, muzejska prodavnica u Manakovoj kući jedinstvena je u Srbiji po svojim suvenirima.


UNAPREĐENA POSTAVKA U MANAKOVOJ KUĆI
MENKOVIĆEVA tvrdi da je stalna postavka u Manakovoj kući unapređena i to - kompletnim saniranjem prostora, konzervacijom vitrina i predmeta, promenom dinamike izlaganja, obeležavanjem, uvođenjem video i drugih digitalnih informacija o samom objektu, postavci i novom programu rada, kao i, što je posebno važno, ukazivanjem na značaj ogromne rukopisne građe koja se čuva u Zbirci Hristofora Crnilovića i koja ima više od 22.000 listića, zapisa i crteža.