Povlađuju sumnjivom ukusu

MESTO književne kritike je danas zaklonjeno. Njen uticaj se zadržava na malom učenom prostoru. Njen značaj je pomeren i neizvestan. Nemamo kritičare prema čijim sudovima se razvija čitalačko interesovanje. Književnost je ostala na isturenom mestu, gde vetrovi nesmetano biju sa svih strana. Imamo umetničku književnost i imamo primenjenu književnost. Tako ih je već davno razvrstao Vladan Desnica. Obe imaju svoje kritičare, koji se jednako mogu podeliti na one koji pišu o pravim vrednostima i na one koji povlađuju sumnjivom ukusu.

Ovim rečima je akademik Miro Vuksanović, idejni tvorac ove manifestacije, juče otvorio Okrugli sto o srpskoj književnoj kritici i esejistici danas, u okviru projekta "Srpska književnost danas", u Ogranku SANU u Novom Sadu.

U pitanju je treći od planiranih pet okruglih stolova, a pretprošle i prošle godine teme su bile srpska savremena poezija odnosno proza, dok će sledeće godine u fokusu biti dramska, a 2018. - književnost za decu.

U trećoj deonici ovog projekta učestvovali su profesori Milan Radulović i Saša Radojčić, Sonja Veselinović, Marko Paovica i Igor Perišić, a pozdravnu reč uputio je akademik Stevan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu.

- Prvi, najuočljiviji paradoks srpske književne kritike danas ogleda se u ovome: nikad u srpskoj kulturi nije bilo toliko ljudi kao danas koji se samoidentifikuju, tj. kazuju se kao književni kritičari i esejisti, po zanimanju, zvanju, pozvanju ili po hobiju, a opet, književna kritika ni u jednoj ranijoj kulturnoj eposi nije imala tako skroman, gotovo nikakav uticaj u kulturi kakav ima danas - rekao je Milan Radulović, koji je predstavio rad pod imenom "Književna kritika i srpska kulturna ideologija danas".

Da bi se osvetlila vrednost bilo koje kritičke misli, kao i vrednost i smisao svakog individualnog stvaralačkog napora, dodao je Radulović, u društvu mora da vlada trezven, životan, pouzdan i stabilan sistem vrednosti:

- A ne hirovit, surovo pragmatičan i izveštačen, proizvoljan i krajnje relativan poredak - kakav je ovaj.

IZDAVAČKI KOŠMAR

- SLOBODNO objavljivanje knjiga je stvorilo košmar. Nikad nije objavljivano toliko knjiga u godini i nikad toliko knjiga nije bilo mimo standarda, a to znači bez uredničkih, lektorskih, korektorskih, likovnih, tehničko-dizajnerskih i ostalih poslova koji su redovni deo svake kulture koja drži do sebe. I, naravno, nikad nismo imali toliko nepotrebnih knjiga, jer su ponavljačke i ubedljive jedino u dokazivanju da su im autori silom daroviti, neradni i skloni preuzimanjima - rekao je Vuksanović.