Ficdžerald bez cenzure

VIŠE od osam decenija od nastanka, neobjavljena dela Frensisa Skota Ficdžeralda ugledaće svetlost dana narednog proleća. Naslovljena “Umro bih za tebe” (I’d Die for You), knjiga obuhvata pripovetke za koje pisac tridesetih godina prošlog veka nije uspeo da nađe izdavača zbog “kontroverznosti tema”, čudnog i “neočekivanog” odabira protagonista i stila.

Zbirka koja će se pojaviti aprila sledeće godine, u ediciji Scribner izdavačke kuće Simon & Schuster, sačinjena je od priča napisanih sredinom i krajem četvrte dekade prošlog veka. Izdavač objašnjava da su se one tematski i stilski razlikovale, odnosno odstupale od onog što su tadašnji urednici očekivali od autora kultnog “Velikog Getsbija”. On obećava čitaocima “do sad nepoznatog Ficdžeralda” - kontroverzne teme, mlade junake, beskompromisne opise karaktera i autentične, životne dijaloge “bez cenzure”.

- Ne želeći da unosi izmene i prilagođava priče zahtevima i očekivanjima tadašnjih izdavača, Ficdžerald se radije opredelio za to da rukopis ostane neobjavljen, čak i u periodima krize i besparice, i trenucima kada mu je bila potrebna pažnja publike - objašnjava američki izdavač zbirke, koji dodaje da će ona ponuditi novi uvid u krivudavu putanju piščeve karijere, te da je ispisana njegovim prepoznatljivim prelepim, oštrim, a neretko i iznenađujućim jezikom i stilom.

Naslovna priča “Umro bih za tebe” smeštena je u doba koje je Ficdžerald proveo u planinama Severne Karoline, tonući u alkoholizam, dok je njegova supruga Zelda boravila u obližnjem sanatorijumu. Izdavač otkriva i da su junaci jedne od priča holivudska zvezda i filmska ekipa, smešteni u planinsko okruženje - dakle, pripadnici sveta u kome će i sam pisac uskoro živeti. Naime, Ficdžerald se, zahvaljujući ugovoru sa studiom MGM, preselio u Holivud 1937, tri godine pre prerane smrti u 44. godini.

Pripovedač Tomas Volf pisao je 1936. godine svome bratu Fredu o “jadnom, očajnom, nesrećnom čoveku velikog talenta koji utapa u piću i traći ga samosažaljevajući se i plačući nad svojim neuspesima - čoveku čije je ime Skot Ficdžerald, kog njujorška štampa bezočno predstavlja u svoj njegovoj bedi i potonuću”.

Sa ćerkom

Frensis Skot Ficdžerald za života nije bio priznat kao istinski talentovan pisac, tek retki su ga gledali kao ozbiljnog autora. Napisao je četiri romana, peti ostavio nedovršen, i 178 kratkih priča. Svrstavan je u “izgubljenu generaciju” dvadesetih godina prošlog veka, sa Hemingvejem, Vulfom, Foknerom, T. S. Eliotom. Još u mladosti je odlučio da prestane da piše mjuzikle, te kratke priče za humorističke magazine, jer nije želeo da zabavlja ljude, već da im priđe na “prihvatljiviji” način, kako je jednom izjavio.

Sa ženom

Danas je poznatiji nego što bi to ikad mogao da zamisli, a prema mišljenju mnogih autora, i najbolji pisac 20. veka.

FICDžERALD je stvarajući “Velikog Getsbija” stvorio jednog od najtragičnijih junaka svetske književnosti i najbolji američki roman 20. veka. Roman jedva da je bio primećen među čitaocima i kritikom, iako je po objavljivanju 1925. godine dramatizovan i u formi brodvejskog pozorišnog komada i filma. Tek posle reizdanja, posle Drugog svetskog rata, “Getsbi” je istinski “otkriven” i prihvaćen, kao i u njemu opisana Ficdžeraldova iskrena i nevesela slika Amerike.