U društvu Zmaja i Vuka

U HOLU nekadašnjeg bioskopa "Jugoslavija" najmlađi Beograđani odnedavno mogu (i to besplatno) da uživaju u magičnom svetu bajki, narodnih pesama, pa i u "društvu" znamenitih ličnosti naše književnosti - Vuka, Dositeja, Zmaja, Nušića, Duška Radovića i Desanke Maksimović. Omiljeni dečji pisci visoki su tri metra, i deo su izložbe Muzeja lutaka Pozorišta "Pinokio".

- Prošle godine iz Pozorišnog muzeja Vojvodine stiglo nam je stotinak malih lutaka novosadskih, subotičkih, zrenjaninskih, niških i kragujevačkih dečjih predstava u protekle četiri decenije - objašnjava Vladimir Lazić, v. d. upravnika Pozorišta lutaka "Pinokio". - Tematski, lutke pripadaju delima svetske i domaće baštine, pa je samim tim naša postavka i mala istorija teatra za najmlađe. Junaci su iz Andersenovih i bajki braće Grim, poznatih naslova ruske literature, kao i naših narodnih i savremenih priča.

Lazić ističe da u "Pinokiju" nameravaju da obnavljaju postavku jednom godišnje, a da su ovog puta u nju "ubacili" i najnoviju produkciju kuće, pod nazivom "Srpski pisci deci".

- Planiramo da o svim našim velikanima napravimo predstave. Prva bi bila o Vuku Karadžiću u novembru - kaže v.d. direktora "Pinokija". - Od ostalih pet lutaka srpskih pisaca tek će nastati predstave. Njihov autor je glumica Zorana Milošaković, teške su desetak kilograma i nije lako njima manipulisati: glumci, zapravo, treba da "uskoče" u lutke. Inače, deca su oduševljena i vole da se slikaju sa Zmajem, Nušićem, Vukom i ostalim piscima. Takođe, mališani su u prilici da razgledaju i lutke iz popularnih predstava poput "Pepeljuge", "Kraljevića Marka", "Malog princa", "Ženidbe kralja Vukašina".

U "Pinokiju" uskoro i prva premijera u novoj sezoni: "Ježeva kućica" Branka Ćopića na repertoaru kuće je 8.septembra.

- Predstavu će režirati Dragoslav Todorović, dramatizaciju je uradio Predrag Bjelošević. I ona je deo akcije "Srpski pisci deci" - ističe Lazić.

OD PRILIKE DO PRILIKE

- NAŽALOST, našim piscima se bavimo od prilike do prilike - kaže Lazić. - Reč je o elementarnoj nebrizi prema sopstvenoj baštini. O Branku Ćopiću kao i ostalim velikanima trebalo bi da brinu direkcije pozorišta, a prosveta i kultura morale bi da budu na istom zadatku, u planskoj i sinhronoj akciji. Mi nemamo toliko velikana koliko ima jedna Francuska, na primer, i utoliko su nam i dragoceniji.