Svetlanina tajna Euridika

ROMANE i pripovetke koji su obeležili savremenu srpsku književnost i stekli naklonost armije čitalaca, ostavila je iza sebe Svetlana Velmar Janković (1933-2014), ali i jednu tajnu koju je, sasvim slučajno otkrio njen suprug Žarko Rošulj. Reč je o zbirci pesama "Euridika traži Orfeja", ispisanoj od 1974. do 1976. koja će se tek sada pojaviti pred knjigoljupcima. Trebalo bi da je uskoro objavi "Laguna", naravno kao nekomercijalno izdanje.

U razgovoru za "Novosti" Žarko Rošulj, ekonomista i istoričar naše humorističke štampe 19. veka, priča kako je maja ove godine sa Svetlaninim sinom (iz prvog braka) Đorđem Protićem koji je posle 17 godina na nekoliko dana došao iz Njujorka u Beograd, obišao stan na Zvezdari u kojem je nekada živela književnica.

- Nadali smo se da ćemo baš tamo pronaći Svetlanine izgubljene rukopise radio-drama "Tunel" i "Vetar". Umesto toga otkrili smo fasciklu sa Svetlaninim neobjavljenim pesmama. Na fascikli je ispisala plavim flomasterom: "Euridika traži Orfeja (1974-1976)". Tom prilikom Đorđe Protić je rekao: "Da sam juče umro ne bih znao da je takav rukopis uopšte postojao" - kaže Rošulj. - Fascikla sa pesmama čamila je u tami ormana od teške hrastovine punih 40 godina, da bi 1. maja baš na dan pravoslavnog Uskrsa, čudesno vaskrsla. Da li je to bila jedna od onih neobičnih igara nestvarne stvarnosti koje život ponekad igra sa nama? Možda odgovor na ovo pitanje može dati samo Svetlanina, verujem, radosna duša?

Kao i mnogi pisci i Svetlana Velmar Janković je, podseća sagovornik, prve književne korake načinila u poeziji. Pesma "Majka", koju je napisala 18. jula 1942, stoji kao uvodna za, kako je sama nazvala "Pesmaricu male Svetlane". Uz pesmaricu, takođe u rukopisu, ostala je i kratka simpatična podrška (prva književna kritika!) verovatno od porodičnog prijatelja koji se potpisao kao "čika Save".

- Svetlanine pesme čitao je još jedan prijatelj njenih roditelja, mnogo pozvaniji, od isto tako blagonaklonog "Čika Save" da ohrabri malu Svetlanu. Bio je to niko drugi do slavni pisac Sima Pandurović - kaže Rošulj. - U Svetlanijoj autobiografskoj prozi možemo dosta toga pročitati o trajnom prijateljstvu između Pandurovića i njenih roditelja. Ne treba sumnjati koliko je podrška čuvenog pesnika mnogo značila njegovoj maloj koleginici pesnikinji što se tek upuštala u pustolovinu pisanja stihova.

U porodičnoj arhivi su i pesme koje je Svetlana, kao čestitke za rođendan, posvetila svojoj majci. Poslednju takvu stihovanu čestitku napisala je 14. januara 1951, a kasnije se okrenula prozi i esejistici. Poeziji se vratila 11 godina kasnije kada je za dramu "Stefan Dečanski" napisala nekoliko "Sokolarevih pesama". Zatim je opet nastala duga pauza u pisanju stihova koja je prekinuta gubitkom prvog supruga Miodraga Mimija Protića 1974. Taj tragičan događaj koji je usledio posle duge grčevite zajedničke borbe sa kancerom, pokrenuo je lavinu osećanja, a tuga se izlila u stihove zbirke "Euridika traži Orfeja". Blizak, i veoma topao odnos bračnog para može se posebno lako prepoznati u podužoj pesmi "Vasina ulica", iz koje se može videti koliko je Miodrag, inače književni kritičar izuzetnog obrazovanja, uticao na Svetlanu otvarajući joj nove vidike.

- Tih godina kao i svi mladi pisci i Svetlana je bila okrenuta francuskoj, engleskoj i evropskoj književnosti - ističe Rošulj.

- Kao veliki znalac Srbije i Beograda Mimi je snažno uticao da se Svetlana okrene temama iz naše prošlosti. Kao kozer čak joj je i "glumio" neke istorijske ličnosti, kao što je Vasa Čarapić, što se može videti i u "Vasinoj ulici". Da nije bilo tog uticaja teško da bi nastale sve one knjige o Dorćolu, Beogradu i Srbiji koje su čitaocima prirasle za srce.

Rošulj podseća i na pomalo zaboravljene Svetlanine prevode nadrealističkih pesama mladog Koče Popovića, pisanih na francuskom jeziku. Takođe, u časopisu "Delo" 1985. objavljen je prepev na srpski jezik pesme "Kamen mudrosti" češkog avangardnog pesnika Ladislava Novaka. To je jedini Svetlanin i Rošuljov zajednički rad koji je, međutim, na njeno insistiranje objavljen pod pseudonimom "Tončica Posinković".

- Što se tiče novootkrivene zbirke neodoljivo se nameće ono što je prof. dr Radivoje Mikić još pre dve decenije zapazio: da nas Svetlana, svakom svojom novom knjigom, neprestano iznenađuje izuzetnim ogledanjem u raznim žanrovima. Po svemu sudeći ta žanrovska igra nastavlja se u njenom književnom životu i posle njene smrti - zaključuje Rošulj.