Arnaut: Oko nas je zverinjak

NEMILOSRDAN čovek uživa u tuđim suzama i one ga ne diraju... Moć svetskih banaka i intelektualnih elita ima prioritet pred pravom naroda na samoodređenje. Evo, to je princip, koji mi, u stvari, sledimo već vekovima (Rokfeler)... Ko je kriv za snove koji muče nevinu decu (Ivo Andrić)... Život je poput priče, nije važno koliko je dug, već koliko je dobar (G. G. Markes)...

Ovo su samo neki od citata koje je naš ugledni vajar Đorđe Arnaut utkao u seriju digitalnih kolaža, nastalih tokom poslednje dve godine i premijerno predstavljenih prošlog petka na izložbi Living In A Zoo ("Živeti u zoološkom vrtu") u novobeogradskoj Blok galeriji.

- Često se osećam kao da živimo u zverinjaku, kao da su sve vrednosti vezane za ljudskost i kulturu gurnute u potpunosti na marginu - objašnjava Arnaut za "Novosti". - U današnjem društvu, ne samo kod nas, već i u celom svetu na delu je pravilo da jači opstaju. Ne želim da živim u okruženju u kome je opstanak jedini smisao života.

Rođen 1960. godine u Beogradu, diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna, na katedri vajarstva, Odsek skulptura u prostoru i arhitekturi, Arnaut je od početka devedesetih godina prošlog veka zapažen na našoj likovnoj sceni. Pored nekoliko desetina samostalnih izložbi, učestvovao je i na više od 400 kolektivnih postavki, 46 saziva kolonija, simpozijuma i likovnih radionica. Ima više dela stalno postavljenih u prostoru i dobitnik je mnogih domaćih i inostranih nagrada i priznanja.

Aktuelnu postavku je već u podnaslovu namenio "slepim", "gluvim" i "nemim", a umesto predgovora, u katalogu je objavljena definicija kolektivne psihoze.

- Naša kolektivna dijagnoza je kolektivna hipnoza - objašnjava umetnik. - Jedini način da se tome odupremo jeste da ne budemo poslušni, jer samo tako ne potpadamo pod moć onih koji bi želeli da nas hipnotišu. To se pre svega odnosi na umetnike i njihovu ulogu, zato što oni ne bi smeli da odustaju od svog ličnog puta. Ne smeju da sednu ili ustanu kada im to neko kaže, već da samostalno promišljaju i vrednuju stvarnost u kojoj žive. Kroz čitavu istoriju umetnici su opstajali tako što su bili jaki individualci. Samo tako čine dobru stvar ne samo za sebe i svoju okolinu, već i za čovečanstvo.

Na pitanje zašto se kao umetnik, koji je po obrazovanju i prepoznavanju na likovnoj sceni, prevashodno vajar, ovoga puta opredelio za kolaže, naš sagovornik kaže:

- Prijatelj me je prevario pre 15-20 godina i poklonio mi je računar, pa sam tako otkrio sve mogućnosti koje ova tehnologija nudi za ono što želim da izrazim. Danas se gotovo u potpunosti izgubila ta stroga granica između skulpture, slike, grafike i svaki autor traži najbolji način da se iskaže, ne ograničavajući se medijem. Bitno je samo da ono što hoće da kaže bude promišljeno i likovno pismeno.