Poslednjom slikom LJuba osetio kraj

SLIKAR Ljuba Popović kao da je na svojoj poslednjoj slici predosetio da mu se bliži kraj. Na nezavršenom platnu naslikao je neuobičajeno mnogo krstova i groblje. Osamdesetdvogodišnji umetnik, koji je preminuo pre desetak dana, kao da je već tada video svoju poslednju stanicu.

- Početkom juna Ljuba je doputovao iz Pariza u Kseropotam, mesto u blizini Atosa gde smo godinama letovali. Delovao je umorno - priča, za "Novosti", Ljubin prijatelj Nikola Kusovac, istoričar umetnosti. - Doneo sam mu dva velika platna iz Beograda, a jedno malog formata poneo je iz Pariza. Sva tri je počeo da slika. Odmah mi je rekao da želi da mi pokloni jednu od tih slika. Nisam, nažalost, dočekao da je završi i da mi je uruči.

Nekoliko dana posle sahrane Ljubina supruga Slavica rekla je Kusovcu da izabere jednu od nezavršenih slika.

- Rekao sam joj da mi da najmanju i tek kad sam dobio fotografiju, primetio sam da je ikonografija tek postavljene slike potpuno drugačija od one, za Ljubu uobičajene. Kao da ga je nešto uvodilo u drugi prostor - govori Kusovac. - Pod utiskom tih slika možda sam i rekao da je odustao od života.

Početkom jula Ljubi je već bilo mnogo loše.

- Jedva se kretao, bio je bezvoljan, nije slikao - govori Kusovac. - Nije imao snage da uđe u atelje. Mislim da je shvatio da više neće moći da slika i više nije pokazao nikakvu želju za životom. Osetio je da neće moći da provodi vreme u ateljeu, a njemu je život bio atelje.

Ceo opus jednog od najcenjenijih srpskih slikara bio je između Erosa i Tanatosa, starogrčkih bogova ljubavi, strasti i smrti. Stalno je "plivao" u tim vodama.

- Tanatos je prisutan na Ljubinim slikama, ali ne ovako kao na poslednjoj, tek grubo postavljenoj - kaže Kusovac. - Njegove slike pune su svetla. Prošle godine je uradio petnestak dobrih slika dok smo bili u Grčkoj. To su, uglavnom, imaginarni pejzaži, na kojima se pored ostrva pojavljuju brodovi i barke.

Stolari iz hilandarskog dobra Arsenica, godinama su najbolje daščice od kestena poklanjali Ljubi. Svake godine je poznati slikar pravio po desetak malih studija na drvetu. Slikao je i na kartonskim kutijama, po nekoliko sati dnevno nije izlazio iz ateljea.

- Prošle godine poklonio mi je sliku glave, koju je uradio na koricama "Politikinog zabavnika" - seća se Kusovac. - Papir teško podnosi uljane boje, ali se meni toliko dopala, pa nisam dao da istruli. Čim sam došao u Beograd dao sam je konzervatorima, koji su je stavili na platno i sačuvali.

Ljubina poslednja slika još je u Grčkoj. Kad stigne ovamo, Kusovac namerava da je pokloni Modernoj galeriji u Valjevu.

- Nadam se da će ova galerija, koja je osnovana na Ljubinu inicijativu i ima veliku kolekciju njegovih radova, promeniti ime u Galerija Ljube Popovića - kaže Kusovac.

PORUKE

SAČUVAO sam nekoliko izvanrednih crteža na novinama, u kojima mi on piše da kupimo ribu i ostale namirnice - kaže Kusovac. - Neki od njih su bili veoma duhoviti. Ljuba je bio poseban. Morao sam uvek da pazim da nešto ne pokudim ili ne pohvalim dok je radio. Već sutradan bi to nestalo sa slike. Stalno je nešto menjao, voleo je da drugi dugo sede i istražuju ispred njegovih završenih radova. Govorio je da nije fer da neko za par minuta proceni ono u šta je on uložio veliki trud.