Nedeljko Terzić: Jezik naš nasušni

Toliko bogat, prepun sjajnih kovanica, autohton, sa uvek slobodnim prostorom za nešto novo, a tako bolećiv i podložan uticajima i tako jadan i nemoćan u glavama onih koji ga ne poštuju, koji ga ponižavaju svojim ograničenim znanjima i linijama manjeg otpora što više ni na dlanovima, ni na tabanima ne postoje. Vrvi od: germanizama, turcizama, hungarizama. Nije uspeo, a mogao je da odoli i novom naletu - okupaciji, anglikanizaciji nacionalnog, autentičnog govora, posebno u neopoeziji, neoekonomiji, neopolitičkom govoru, pa i svakodnevnoj "konverzaciji".

Dočekala baka unuku, došla joj u goste na seosku slavu, na dan Svetog Pantelejmona, nekoliko dana ranije, da dušu odmori od velegradske vreve, žagora, žamora i smoga. Baka, ko baka, po dobrim, starim seoskim navikama, porani onako pod "sabajle" da svojoj miljenici, unučici (ima 38 godina, a još ne misli na brak) udovolji i pripremi sve po redu: kafica, štanglice sa orasima, šapice iz modle i vode u flašici iz dućana. Ode da namiruje i posprema, ali iz "avlije" ne promače joj telefonski razgovor unuke, sa tamo negde nekim sličnim njoj.

Sestro mila, jedva sam ti došla sebi. Vidim kasnim na kasting, za onaj brifing, a nikakav mi stajling, još gore, ubi me tajming, pojačam džoging, pa u šoping, razvalim finansijski listing i evo me ovde u Šuljmu, kod bake u bekstejdžu. Osećam se fenomenalno. Ne mogu ti ni običnim rečima opisati kako mi je.

Gde si ti? Znatiželjno će glas s one strane žice, odnosno bežične telefonije.

Ovde, brate, konačno srećna i mirna, sama sa sobom, sama u sobi, kod moje bake u letnjoj kuhinji. Razumeš?

Saslušala baka iz prikrajka sav taj razgovor i odmah "skontala" o čemu se radi, pa će onako tijano napaćenoj mladoj duši: "Srećo bakina, pa što mi odmah nisi rekla kol'ko si se namučila. Tol'ko puno si putovala i čujem da si svugde bila, a tvojoj bakici nisi nijednu razglednicu poslala!"

Nedeljko Terzić, književnik