Jovan Joca Jovanović: Zapad zaboravio na užase Jasenovca

NAJZABRANjIVANIJI reditelj u Jugoslaviji, "titula" je koja neizostavno prati Jovana Jocu Jovanovića od samog početka karijere. U kojoj je meri "izrazito svoj" pokazao je još filmom "Izrazito ja" koji su 1969. u Njujorku najboljim proglasili Vorhol, Bogdanovič i mladi Spilberg, koji je Skorseze (kažu) kopirao u "Taksisti"... Kada se 1971. Dragan Nikolić kao kriminalac Stiv uneo u kameru sa rečima "Ja sam vaša budućnost!", teško da je iko mogao da zamisli koliko će to zlokobno proročanstvo "sveže" zvučati, recimo, 2016. godine. Ili 2006, kada je "Mlad i zdrav kao ruža" postao najgledaniji film u istoriji Festa, tek izvađen iz bunkera u kome je čamio tri i po decenije. A to je samo jedno od već neprebrojanih Jocinih "proročanstava" koja je saopštavao filmovima - makar onima koji su hteli da čuju. A on je samo poštovao stvarnost, veli, i istraživanjem dolazio do istina koje uglavnom nisu želeli da čuju upravo oni koji pišu svoju istoriju i svoje istine.

- Ja moram da budem hrabar - kaže - ne umem drugačije.

A kako bi i umeo unuk i praunuk generala srpske vojske, čiji su deda Jovan Jovanović i pradeda Ilija Gojković obojica živote okončali poput samuraja, o čemu su pisale i "Novosti".

* Vaši filmovi uvek saopštavaju neprijatne istine - otkud toliki bunt u potomku oficirske familije odgajanom "u vojničkom stilu"?

- Nije reč o buntu, već o poštovanju realnosti. Ja sam snimao filmove istražujući stvarnost, bez ikakvih unapred smišljenih koncepata, a to je dolazilo u konflikt sa ideologijom. Kada živite u medijskom mraku, svaka istina vas šokira. Kada govorite istine konformistima, vi rušite njihov svet, u kome oni vegetiraju, a ne žive, a još manje razmišljaju. Onda vas optužuju da ste ludak, buntovnik, izdajnik, skandal majstor... A kada imate oficirski mentalni sklop, vi predosećate rat. Kada su me, na retrospektivi filmova u Studentskom gradu 1985, upitali kakva nam je budućnost, odgovorio sam: "Budućnost su građanski ratovi!" (u stvari plemensko-verski ratovi, nisam se tada dobro izrazio). Urednica sa RTV me je napala vrišteći kako treba da budem uhapšen, smešten u ludnicu... Rekao sam joj tada da će mi se jednog dana izviniti, što je i učinila 1992. godine - pre nego što je emigrirala.

* Jedna u nizu tih "nepodobnih" istina je ona o Kosovu, koju vam decenijama ne dopuštaju da saopštite kroz film. Jedini ste "filmski" čovek koji je pokrenuo i pitanje Srba u Hrvatskoj, pripremate i film o Srebrenici...

- Još 1971. u "Dunav filmu" mi je rečeno: "Kakvo Kosovo, nemoj da ti zovem službu državne bezbednosti!", a FCS je posle tri i po decenije, odbio seriju dokumentaraca o Kosovu. Još uvek po svaku cenu pokušavaju da spreče da neko kaže istinu o Kosovu. Pre dve godine snimao sam na Kordunu film "Srpska krajina kroz vekove". U Vukovaru sam 1991. snimio dokumentarni film u kome glavni junak, Srbin Mojsijeve vere, koji je tamo proživeo i Drugi svetski rat, kaže: "Nikada Hrvati neće živeti sa nama!" Da sam imao mentalni sklop pseudojugoslovena, film bi se završavao pomirenjem, ali moj se završava upravo tom izjavom. Docnije sam dobio sredstva na konkursu Ministarstva kulture za igrani film o Vukovaru, ali je RTS odbio da učestvuje u projektu. Od kako sam 1991. snimao (i živeo) u Vukovaru uvideo sam da ne poznajem dovoljno istoriju, i ovih 25 godina neprestano učim.

* U kojoj je meri upravo to nepoznavanje i nerazumevanje istorije, uz njeno falsifikovanje, pogubno za narod?

- Meni je neshvatljivo, recimo, da ljudi i dalje ne znaju da je Srbija do 1944. bila građanska država. Dolaskom tzv. Tita na vlast, u skladu sa idejama Kominterne, izvršen je genocid nad elitom srpske građanske klase. Na Petom kongresu KPJ 1948. Tito je napravio rezime istorije Jugoslavije, definišući ko su ratni zločinci i izjednačivši Dražu, Nedića, ustaše, Ljotića... I svi do danas prepisuju jedan ideološki partijski govor, u kome je trebalo optužiti Srbiju, kao zvaničnu istoriju. A kad živite u lažnoj istoriji javlja se duh samoporicanja naroda, autošovinizma, neprekidne krivice... Titoizam je izgradio sistem samooptuživanja Srba.

* Problem u socijalizmu je nastao, kažete, kad je stvarnost demantovala ideologiju - na koje načine?

- Elementarna stvar je, recimo, to da Srbija nema sirovine, te ne može biti industrijska već samo poljoprivredna država. Ta famozna posleratna industrijalizacija koja je pretvorila Beograd u najseljačkiji grad, jedinstven je primer da "revolucija" prethodi stvaranju radničke klase - koja po definiciji mora biti njena avangarda, i to u visokorazvijenim industrijskim zemljama. Pa jesu li oni uopšte čitali Marksa? Nakon što su zatrli pravu, titoisti su pokušali da naprave i novu građansku elitu time što su postali bogati i napravili novu klasu o kojoj je toliko optužujuće pisao Đilas. I ta ista titoistička klasa i danas vlada, a ona ima plemenski mentalni sklop, ne građanski. Ta kvazielita ne može da obnovi građanske institucije koje su do kraja Drugog rata postojale u Srbiji i zato dobija lekcije sa Zapada. Ona ne shvata da država nije vlast već institucije. No, najveći je paradoks da je totalitarizam opstao upravo u Srbiji, a Srbi su slobodarski narod. Međutim, nikada nismo imali istinski nacionalni program, a kada nemate nacionalnu svest i nacionalni program, nemate koncept za život, pa ni razloga da živite. Srbi su postali gubitnici ne zato što je narod loš, narod je sjajan, već zato što je elita gubitnička.

* Snimate film "Srbi u 20. veku", čija priča od začetka naše istorije preko razvoja srpske države, seže sve do današnjih dana i dilema da li u Evropu ili ne. Ko su Srbi u 20. veku?

- Potpuno je neverovatno da zapadne demokratije dovedu diktatora na vlast, i to tenkovima boljševika. Pa ima li tu logike ili je to Alan Ford, Monti Pajton? Kakva je to demokratija koja dopusti zatiranje građanske klase? Koja dopusti potpuni zaborav Jasenovca, a na sva zvona zvoni o nemačkim koncentracionim logorima? Mi idemo ka čovečanstvu po meri Orvela i Hakslija, ka svetu neprekidnih ratova u kome prosečan čovek radi i prepušta se hedonizmu. Ničeova istina u moći, volja za moć, s one strane dobra i zla... To je današnji svet. Niče je bio prorok 20. veka. Vrsta kojoj preti uništenje ili pristaje na njega ili napravi nov genetski program, što su Srbi uradili. Postoje ti znaci prirode, kao što su ovi neverovatni uspesi Srba u sportu koji je po teoriji evolucije zamena za rat, na arhetipskom nivou. A mi, baš kao što rečju nacionalista odmah nekog žigošemo, tako i reč ratnik izgovaramo sa nekom osuđujućom konotacijom, pa se oni naši dobrovoljci stide. Došli smo dotle da se Srbi, nacija sa najvećom ratničkom tradicijom, stide rata. Imamo jednu od najslabijih vojski ako je uopšte i imamo. To je potpuno neshvatanje pozicije Srba.

* Opet se, dakle, vraćamo ratničkoj, vojničkoj tradiciji?

- Ja ni sa jednom vlašću nisam pravio kompromise iako su mi ih nudili, ali tako bih izneverio svoj narod. Javno delovanje mora da bude u interesu naroda, a ne moje karijere i u tom smislu sam veran oficirskoj tradiciji, jer oficiri uvek ratuju za narod, a ja sam medijski ratovao za narod. To je pitanje elementarne moralnosti ljudi u kulturi, oni moraju da govore istinu (o) svom narodu, a ne ideološke "istine", nekad naručivane od nekog CK, a danas iz Haga, Brisela, SAD, nevladinih organizacija... Kontinuitet titoizma neguje u kulturi i umetnosti ljude koji svoje ambicije zadovoljavaju ne služeći narodu već eliti, otuđenoj od naroda. Mi imamo sjajan narod i bedne elite. Te elite ne vode računa o mladim generacijama, što je problem koji sam prikazao još u filmu "Studentski grad" koji je bio anticipacija 1968, a pola veka kasnije mi smo zemlja sa najvećim brojem mladih koji odlaze. To je toliko dramatičan problem, ali ne možete razrešiti ništa kada imate konformističku elitu koja sve prave probleme zatrpava pod tepih. Srbi moraju biti vitezi oružja i vitezi duha da bi opstali na Balkanu.

PROREKAO I RUŠENjE ZGRADE MUP

FILM "Mlad i zdrav kao ruža" direktno je pokazao da postajemo zemlja kriminalaca, govoreći o kriminalizaciji službe DB. "KOLT15GAP" (kupim otpatke ližem tanjire 15 godina aktivno pasivno) govori o radničkoj klasi koja će se u komunizmu naći na ulici. Film "Revolucija koja teče" je još 1972. prorokovao da Srbi nemaju budućnost u Hrvatskoj, a u njemu titoisti, pripadnici crvene buržoazije, sami priznaju kako su, postajući to što jesu, izdali ideale revolucije i svoj narod.

- Bila je potrebna hrabrost da se te istine (pri)kažu ali ja imam ratnički duh. Kad sam 1985. hteo da pravim film o Golom otoku, uhapsili su me zbog "druženja sa golootočanima". Islednik mi je tad rekao: "Znamo sve o vama. Godine 1963. ste voleli džez i moderno slikarstvo.", a ja sam rekao njima: "Ako ima Boga, ova zgrada će biti srušena!". Eto, to što je 1999. bombardovana ispade dokaz da ima boga.