Novi Mitke zaljubljen u muškarca

DECENIJSKA naklonost prema Bori Stankoviću, čije je likove u bogatoj glumačkoj karijeri oživljavao, a neka dela i režirao, kao i medijska polemika zbog činjenice da naslovnu ulogu prvi put neće glumiti žena, podstakla je vrsnog glumca Nebojšu Dugalića da prihvati ulogu Mitketa u "Koštani" reditelja Kokana Mladenovića.

Predstava u koprodukciji Centra za kulturu Tivat, Studentskog kulturnog centra Novi Sad i Srpskog narodnog pozorišta, premijeru će imati 5. avgusta u Tivtu, a 23. septembra u SNP. Na daskama najstarijeg srpskog teatra ovih dana održavaju se po dve probe dnevno, što za Dugalića podrazumeva život na relaciji Novi Sad - Beograd.

- Predstava u kojoj Koštanu glumi i peva bosanskohercegovački izvođač sevdalinki Božo Vrećo - hrabar je koncept. - kaže Dugalić za "Novosti". - Kada mi je nedavno ponuđena uloga Mitketa, imao sam na umu i krajnosti koje u javnosti prate ovaj komad - od osuda što Koštanu ne igra ženska osoba, do toga da umetnost ima pravo na slobodu.

* Poznato je da do sada niste lako pristajali na predstave čiji je primarni cilj provokacija. Šta je u ovom slučaju presudilo da prihvatite Mladenovićevu ponudu?

- Sigurno je da ne bih učestvovao u ovoj predstavi da je reč o pukoj provokaciji i zagovaranju neke površne slobode i tolerantnosti. Cilj ove predstave nije provokacija nego da otvori priču o svim ranjivostima koje se tiču našeg odnosa prema drugom, prema (ne)prihvatljivostima i različitostima oko nas. I o onom najdubljem ljudskom - a to je dar za nešto. Umetnost, po mom mišljenju, ne treba da daje odgovore, nego da otvori problem, da nas učini slobodnijima u smislu da ne sudimo o koži u kojoj nismo bili i da se ne hvatamo odmah za kamen na sve što je drugačije od nas.

* Kako je tekla saradnja sa Vrećom, kome je ovo prvo glumačko iskustvo?

- Nije bilo lako na početku, pevanje je jedno, pozorište nešto sasvim drugom. Zadatak je bio da se vokalni dar koji Božo evidentno ima ugradi u dramsko tkivo. U nekoliko navrata sam video njegove scene u kojima peva kada već svi oko njega saznaju da on nije žensko, kada je već Koštana prokazana. To zaista deluje potresno.

* Koliko se vaš Mitke razlikuje od verzija tog lika igranih prethodnih decenija?

- S Borom Stankovićem se "družim" od svojih najranijih literarnih interesovanja. Koštana je komad sa pevanjem, ima divnih monologa i likova, ali i dramaturških manjkavosti, jer je on prvenstveno bio pripovedač. Gradeći lik Mitketa hteo sam da izbegnem te zamke naširokog pričanja o dertu. Biće aktivni melanholik koji otkida svaki zalogaj života iz sve snage baš zato što ga ta melanholija podriva i izaziva istovremeno i slast i bol.

* A njegova melanholija je, pritom, poput živog blata...

- Da, hrani se svojom neutoljivošću. Kako se odbraniti, kako preživeti kada shvatiš, kao što će Mitke spoznati, da je sav njegov životni zanos bio upućen nečem sasvim drugom od onog što je mislio, u ovom slučaju muškarcu umesto ženi.

* U bogatoj glumačkoj karijeri, vrednovanoj najznačajnijim priznanjima, iza vas su brojni scenski junaci: Žorž Dival, Knez Miškin, Žan Valžan, Vuk Isaković, Zmaj, Dmitrij Karamazov... Da li se njihovom mudrošću branite od melanholije naše svakodnevice?

- Ako u čoveku nema ljubavi, onda je svaka razlika nepomirljiva, sve je dozvoljeno. Gledajući sva ta strahotna događanja uvek podsećam sebe da treba da budem još brižniji i na većoj straži, da negujem u sebi ljubav prema svima i prema svemu.