Često se služimo mozgom šimpanze

MOJE prve tri životne istine glase: Život nije pravedan, pravila igre su promenljiva, ništa nije zagarantovano - piše u knjizi intrigantnog naslova "Paradoks šimpanze" (izdanje "Lagune") profesor Stiv Piters, britanski klinički psihijatar.

Autor ovog dela, za koga kažu da je tvorac revolucionarnog psihološkog modela, primenio je svoj metod upravljanja umom u radu s vrhunskim sportistima, što je britanskim biciklistima na Olimpijskim igrama u Pekingu pomoglo da osvoje četrnaest medalja - od kojih osam zlatnih. U knjizi čije su glavne osobenosti jednostavnost i slikovitost, autor objašnjava da je ljudski mozak sistem od sedam pojedinačnih "mozgova", ali da su za razumevanje metoda najvažnija tri koje on naziva "čovek", "šimpanza" i "kompjuter". U ovom "poretku", "šimpanza" je emocionalna mašina, "čovek" je onaj što logički rasuđuje, dok "kompjuter" skladišti podatke koje ovo "dvoje" ubacuju u njega.

Neke od odlika emocionalnog mišljenja su brzopletno zaključivanje, crno-belo tumačenje, paranoičnost, katastrofičnost, iracionalnost. Kad razmišljate mozgom "šimpanze", obično vidite samo jednu mogućnost, jer "šimpanza" neprestano pazi na opasnost, prenaglašeno reaguje u određenim situacijama, ne koristeći razumno razmišljanje. "Čovek" pak nastoji da prikupi sve dostupne podatke pre nego što ustanovi činjenice i izbalansirano rasuđuje u nijansama - sive. "Šimpanzu" ne možemo savladati, možemo samo upravljati njom i "zatvoriti je u kavez". Dakle, ovde nije reč o odstranjivanju nagonskih reakcija i snazi volje, već prepoznavanju emocija i nagona, kao i načinu funkcionisanja. Potom sledi mirno razmišljanje i razumno postupanje na osnovu utvrđenih činjenica.

Konačno, koja je u ovoj priči funkcija "kompjutera"? U trenutku našeg rođenja, on je prazan hard--disk. S vremenom, postaje skladište ponašanja i uverenja koje "čovek" ili "šimpanza" unose - tako se i oblikuje mentalni sklop ličnosti zasnovan na "utisnutom" opažanju stvarnosti, a s njim i naš pristup životu.

SNAGA REČI

SVESNO se trudite da odaberete prave reči. Imajte na umu da "šimpanza" koristi emotivne reči s jakim naglaskom. Pokušajte da ih ublažite, jer izmenjeni način saopštavanja izaziva slabije emocije, što doprinosi stabilnijem unutrašnjem stanju pojedinca, kao i atmosferi dijaloga. Kad god želite da zaustavite "šimpanzu", aktivno usporite mišljenje. To će vam pomoći u svim situacijama - siguran je Stiv Piters.