Grošev: Potrošili smo reči

BEZAZLENI bol u donjem delu leđa kod Nataše, glavne junakinje ruskog filma "Zoologija" Ivana Tverdovskog, prikazanog u okviru glavnog programa Filmskog festivala na Paliću, jednog jutra pretvara se u noćnu moru - izrasta joj dugačak rep. "Zahvaljujući" telesnoj anomaliji, usamljena žena izlazi iz sopstvenog mraka, u njoj se budi lavina novih osećanja, a tome posebno doprinosi mladi lekar Peća, koga tumači Dmitri Grošev.

* Kom žanru pripada film? Da li je on bajka, alegorija ili satira današnjice?

- Univerzalnog i jasnog odgovora nema, jer sve to koegzistira zajedno. Elementi različitih žanrova spajaju se i stvaraju umetničku realnost sličnu stvarnom životu. Svaki gledalac može da vidi nešto svoje i da otkrije pozadinu onako kako se njemu svidi. Iz toga proizilazi dubina, koja nas tera da ponovo gledamo film i u njemu tražimo novi smisao.

* Kako komentarišete stav crkve prema Natašinom belegu, ne zna se da li se propagira vera i praznoverje?

- Sukob postoji između, s jedne strane, "bele vrane" - osobe koja nije kao ostali, i sa druge, ljudskog faktora, konkretno, predstavnika crkve. Crkva propoveda sveopšte pomirenje i praštanje, ali pritom svaki njen predstavnik može da postupa na svoj način, sledeći svoje motive i polazeći od svojih predstava o životu i religiji. Odatle pojava praznoverja, koje, naravno, nema nikakve veze sa pravom verom.

* Da li je tolerancija, koju prema Nataši niko nema, postala izlizana reč?

- Da, postala je izveštačena i suvišna, bar u ruskom jeziku. Postoje prekrasne reči kao što su "pomirljivost" i "poniznost", koje imaju isti smisao. Nažalost, u poslednje vreme, reč je dobila negativnu konotaciju, jer se koristi isključivo za manipulaciju društvom.

* Ko od koga treba da uči - ljudi od životinja ili životinje od ljudi?

- Mi se od životinja razlikujemo samo zbog posebne aktivnosti mozga i zbog onoga što mi nazivamo duša, a u svemu ostalom smo gotovo jednaki. Ima dosta primera kada se ljudi ponašaju gore nego životinje, a istovremeno, postoje primeri i kada se životinje ponašaju apsolutno poput čoveka. Malo je verovatno da će one učiti od nas, iako postoje neki primeri. A, eto, mi imamo šansu da od njih preuzmemo nešto dobro.

* Reakcije publike su različite, a najbolji primer za to je scena pokušaja seksualnog odnosa Nataše i vašeg junaka u kavezu u zoološkom vrtu. Kako je film generalno prihvaćen?

- Ta scena je zamišljena i označena u scenariju kao nešto što je trebalo da izazove neprijatan osećaj kod publike. Moj lik se otkriva u sasvim drugačijem svetlu i time radikalno menja ponašanje glavne junakinje. Ma kako to bilo čudno, upravo taj osećaj odvratnosti navodi gledaoca da počne da se saoseća sa Natašom. Izgleda, da bismo znali što je dobro, treba najpre da spoznamo ono što je loše.