Slobodan Šijan: Humor je moja borba

DISKOPATIJA" je moj pokušaj da snimim film u kinematografiji koja nije prijateljski nastrojena prema mojim delima, i ponudim ga festivalima, koji nisu blagonakloni prema komediji. Film po romanu i scenariju jednog od najznačajnijih pisaca današnjice Svetislava Basare je na ivici eksperimenta, biće puno izvedenog crnog humora, a koga interesuje sadržaj, neka pročita "Majn kampf" - u svom prepoznatljivom stilu, delić svojih planova otkrio je juče na Paliću naš poznati reditelj Slobodan Šijan.

Autor kultnih filmova, među kojima su "Maratonci trče počasni krug", "Ko to tamo peva", "Davitelj protiv davitelja", jedan je od laureata priznanja "Aleksandar Lifka", koje se u okviru Festivala evropskog filma na Paliću dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

U razgovoru sa novinarima Šijan je objasnio da je trenutno u fazi zatvaranja finansijske konstrukcije za novi film i da ne zna kako će sve to izgledati, jer se finansira mimo novca iz republičkog fonda. Nešto sredstava, po njegovim rečima, dao je Filmski fond Vojvodine da bi se bar snimio dobar deo filma:

- Trenutno razgovaram sa glumcima, nije lako bez adekvatnih sredstava, ali ne dižem ruke. Volim da se igram filma, pa ako može - može, ako ne - radićemo nešto drugo. O komediji se na festivalima govori sa takvim tonom, kao da je reč o porno žanru. Jako je malo ima, iako ima prostora za to, naročito što je Evropa oduvek bila poseban centar komedije, sa autentičnim crnim humorom. Međutim, nije jednostavno napraviti dobru, kvalitetnu komediju, jer ste u nelojalnoj konkurenciji sa nekim petparačkim filmovima, koji efekat humora postižu na najjeftiniji i najbanalniji način. Upravo zato, komedije treba da bude više na važnim festivalima.

Na pitanje zašto se, i pored svega, verno drži komedije, slavni autor je odgovorio:

- Humor je nešto što ne zastareva. Menjaju se stavovi, ljudsko ponašanje i odnosi prema društvu, ali komedija ima ono što je univerzalno u svim vremenima - a to je, između ostalog, napad na autoritet. Možda me je sklonost ka eksperimentima i avangardnim pokušajima u umetnosti uvek držala uz komediju. Crni humor je naročito blizak avangardnim stremljenjima. Pokušavam da se ne ponavljam, da se bavim onim što meni deluje smešno, da se vodim svojim osećajem.

Laureat "Lifke" ove godine je i austrijski reditelj Ulrih Zajdl, reditelj provokativnih filmova, kojima je uspeo da izbriše granice igranog i dokumentarnog filma.

- Moji filmovi ne podilaze publici, oni preispituju ono unutrašnje kod čoveka, ulaze u njegov život ali ne daju o njemu sud. Izazivaju često nemir kod gledalaca, ali to je i moj cilj. Gadi mi se politička korektnost! Namera da se ugodi i bude prihvatljiv nekim ukusima, vodi ka autocenzuri, a ona je za umetnika i autodesktruktivna - istakao je Zajdl.

NAŽALOST, NE SNIMAM SAMO ZA SEBE

Šijan je dodao i da se uglavnom slaže sa izjavom drugog laureata Ulriha Zajdla da ne treba podilaziti publici:

- Slažem se da ne treba unapred razmišljati o tome koliko će se film svideti publici. Pokušavao sam da radim filmove koji su duhoviti, izazivaju smeh i reakcije i kod mene, ali i kod publike. Ipak, nismo dovoljno bogati da bismo pravili samo za sebe.