Kultura

Pavić i Eko zajednički menjali svet

B. ĐORĐEVIĆ

15. 07. 2016. u 15:47

Monografija Dušana Živkovića o autorima "Hazarskog rečnika" i "Imena ruže". Govoreći o prošlosti stvorili univerzalne književne vrednosti. Vođeni Borhesovim uticajem, kreirali mozaike postmodernizma

SAMO mesec dana pre nego što je u februaru ove godine svet napustio Umberto Eko, a njegovo "Ime ruže" ponovo postalo jedna od najtraženijih knjiga na svetu, Pariz je opet osvojio roman Milorada Pavića "Hazarski rečnik", i postao bestseler u Gradu svetlosti.

Više od trideset godina po objavljivanju, ova dva dela i njihovi pisci, inspirišu i podstiču, zbunjuju i oduševljavaju čitaoce i kritičare na svim meridijanima.

U pokušaju da ukrsti i uporedi stvaralaštvo dvojice maestralnih pisaca, profesora i erudita, dr Dušan Živković je napisao knjigu "Otvoreni lavirinti: Eko i Pavić", koju je objavio Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

- Eko i Pavić pripovedaju o prošlosti da bi promenili viđenje sadašnjosti, vodeći dinamične dijaloge sa idejama koje pripadaju različitim epohama. Pored mnogobrojnih odnosa koje sam naveo u knjizi, za ovu priliku izdvajam i jednu razliku: dok Eko, čak i u romanima sa značajnim udelom fikcije, vodi dijalog sa istorijom, u Pavićevim romanima, ipak je dominantniji princip građenja sveta fikcije - kaže, za "Novosti", Živković.

Autor je ukazao na dodirne tačke Ekovih i Pavićevih romana, kako u tematsko-motivskom, tako i poetičkom i idejnom smislu, jer su se njihovi stvaralački opusi razvijali istovremeno:

OKRENUTI BUDUĆNOSTI ČITANjA Eko je definisao teoriju otvorenog dela u formiranju aktivne uloge čitaoca, a Pavić je nadgradio Ekovu teoriju formom rečnika. Prema tome, Eko i Pavić, ne samo da su svesni budućih preobražaja recepcije, već su njihovi romani, upravo i stvoreni da bi neprestano doživljavali preobražaje - u budućnosti će pronaći svoje nastavljače, ali će doživeti i reinterpretaciju, kao što su i sami, u vremenu nastajanja, označili prevrednovanje tradicije - kaže Živković.

- Eko i Pavić, vođeni Borhesovim uticajem, kreirali su mozaike postmodernizma, ali njihovo stvaralaštvo, univerzalnih, svevremenih, kosmopolitskih odlika, istovremeno obuhvata mnogo više eruditnih tema i ideja od pojma postmodernizma.

Saznajemo i da u romanima "Ime ruže" i "Hazarski rečnik", najznačajnijim delima Umberta Eka i Milorada Pavića, poetički aspekti intertekstualnosti zauzimaju dominantno mesto. U "Imenu ruže", po Živkovićevom mišljenju, dominatno je postmoderno, kritičko preispitivanje opšteg duha poznog srednjeg veka, dok je u "Hazarskom rečniku" prisutna interferencija srednjovekovne, barokne i savremene, postmodernističke kulture.

- Eko i Pavić izgradili su postmoderne lavirinte, ali su se istovremeno i ostvarili kao univerzalne vrednosti svetske književnosti - zaključuje Živković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije