Putokazi Svetog Save

IZAZOV koji se našao pred autorom multimedijalne izložbe "Sveti Sava Srpski", muzejskim savetnikom dr Andrejem Vujnovićem, koju će sutra u podne u Istorijskom muzeju Srbije otvoriti patrijarh Irinej, bio je veliki. Valjalo je predstaviti najznačajniju ličnost naše istorije i kulture, približiti njegov svetovni i duhovni put, osvetliti značaj koji je imao, a da za to objektivno postoji veoma malo autentičnih eksponata, sačuvanih predmeta koji su mu pripadali, koje je dodirivao.

- Pitanje je da li je jedan, ili nijedan njegov autentičan predmet sačuvan, jedan ili nijedan autograf od spisa kojima je Sveti Sava nesumnjivi autor - objašnjava Vujnović za "Novosti". - Od stvari za koje sa pouzdanošću može reći da su mu pripadale u postavci će biti arhiepiskopski štap koji se čuva u Mileševskoj eparhiji, a pozajmili smo ga za početni period trajanja izložbe. Iako nema njegovih ličnih predmeta sačuvano je ono što je gradio i gledao. To su naši još dobrodržeći sakralni objekti - Hilandar, Studenica, Žiča, Mileševa, ali i Pećka patrijaršija, podignuta po Savinom projektu i koncepciji, ali posle njegove smrti.

Na osnovu višegodišnjeg autorovog istraživačkog rada izložba će velikog prosvetitelja, utemeljivača naše države i crkve, predstaviti kroz arhivsku građu, kopije fresaka i ikona, fotografije zadužbina, ali i interaktivne mape Savinih putovanja i dokumentarne emisije o srednjovekovnim spomenicima čiji je bio ktitor. Za svoje zadužbine Sveti Sava angažovao je najbolje svetske, u to vreme vizantijske, graditelje i slikare.

- Uradio je dve značajne stvari u smislu "posrbljavanja" tog vizantijskog slikarstva: nastavio tradiciju svog oca Stefana Nemanje, koji je na crkve srpske stavljao srpske, ćirilične natpise i to u kamenu i ono što je kapitalnije uneo je srpske teme u uobičajeni vizantijski ikonografski program - nastavlja sagovornik. - Tako da ne samo što je neizmerno zaslužan za to što je njegov otac proglašen svetim Simeonom Mirotočivim, što je ustanovio i održavao njegov kult, već i zbog toga što je u crkve unosio prikaze njegovog života.

Naš sagovornik smatra da istorijski izvori, posebno hagiografije nastale u Savino vreme, daju jasnu, verodostojnu i živu sliku njegove ličnosti. I on sam je ponekad pisao o sebi, čak kritičnije nego njegovi savremenici, smatra Vujnović:

- Savine životopise ne treba čitati samo zbog fakata, već zbog pouka koje donose. Savin karakter otkriva nam ga kao čoveka koji uvek teži nekim višim vrednostima. U našoj folklornoj svesti on je, sa druge strane, narastao u heroja civilizatora, poput egipatskog Imhotepa ili grčkog Prometeja, koji je ljudima doneo vatru. Međutim, u momentu kada je nestala vrhunska srpska kultura sa propašću države, i kada je Savin lik prepušten metamorfozama narodne svesti svašta mu se tu dešavalo. Sava, kojega su crkveni pisci prepoznavali kao prosvetitela koji u neoplatonističkom smislu ljude prosvetljava kako bi bili čisti pred Bogom, kako bi se on ogledao u njihovoj duši, u jednom momentu postao je, u predanju, čak i neko ko je spreman da nanese i zlo.

Zbog veličine istorijskog značaja njegove ličnosti, autor izložbe o Svetom Savi, ipak, naglašava da je reč samo o "uvodu u Svetog Savu". U okviru izložbe će biti rasvetljen i jedan segment o kome se ređe javno govorilo, a to je kako je Sava bio prihvaćen kod drugih naroda:

- Njegov značaj kod Rusa je bio izuzetno velik, kod Bugara, takođe - tvrdi Vujnović. - Rumuni su svoju prvu, novovekovnu akademiju nazvali po Svetom Savi. Ovom postavkom nismo ulazili u nešto što je dvosmisleno ili nejasno. Trudili smo se da dođemo do realnog Svetog Save, koji je ne samo istinitiji nego, mislimo, i bolji od onog "nakinđurenog", popularno-literarnog kome je narodna ili umetnička mašta svašta dodavala.

TRI PORTRETA

VUJNOVIĆ skreće pažnju na to da postoje dve freske koje su rađene prema njegovom liku za života, ona čuvena iz Mileševe i jedan portret iz paraklisa Svetog Simeona u Studenici. Postoji još jedan portret, koji je najverovatnije rađen prema autentičnim kartonima (šablonima nastalim u toku Savinog života), a to je njegov lik u severnoj kapeli Sopoćana, posvećenih Svetom Simeonu Mirotočivom. Naravno, Mileševski je najprisutniji i najčuveniji.