POZORIŠNA KRITIKA: Šekspirova pobuna u globu

REDITELj Nik Begnal je, u saglasnosti sa Glob teatrom iz Londona, najslavnijom svetskom trupom u tumačenju Šekspira, "Dva viteza iz Verone", Šekspirovu komediju o ljubavnoj manipulaciji i pobuni protiv nje, smestio u šezdesete godine dvadesetog veka, ciljajući na njihovu prevratničku harizmu ("šezdesetosma").

Ova rana komedija je, zapravo, veoma naivna: dva drugara se zaljube u istu devojku, pa to izaziva neprilike. Radnja se događa u Veroni, Milanu i Mantovi (svaki grad je predstavljen drugačijim muzičkim miljeom), i sve ono čime Šekspir očarava već četiri veka (prevaziđen odnos roditelja i dece, prijateljstvo na probi, ljubav, koja pobećuje), ovde je prisutno, ali protumačeno na drugačiji način.

Vojvoda (Antonio Geri Kuper), strog Silvijin otac, zamišljen je kao lik iz američke sapunice za domaćice. Takva su mu i sredstva, kada iskušava sirotog Valentina (Gaj Hjuz), da bi razotkrio "podlu nameru" da, lestvicama od užeta, pobegne sa njegovom kćeri. Protej, Valentinov najbolji prijatelj (Darmeš Patel), zaljubljen u prijateljevu devojku, momak je sklon prevarama i manipulaciji. No, na kraju, zbog toga nimalo ne strada. Komedija će se završiti srećnim krajem za oba para. Valentin će dobiti Silviju (Aruan Galieva), a Protej Juliju (Lia Braderhed).

Ideja ovog pomeranja Šekspira u šezdesete godine dvadesetog veka je proizvoljna, ali dosledno sprovedena. Umesto ljubavnih poruka, razmenjuju se starinske singl ploče, bend na sceni (glumci sviraju i pevaju) izvodi muziku tog doba, kriminogeni svet je prikazan kao hipi pleme...

Posle košave koja je protutnjala našim scenama, kao pokušaj da se, posle 400 godina, ponovo protumači Šekspir, Glob teatar nam je pokazao vrhunsko umeće laganog poigravanja sa klasikom, glumom koja bi, da je ovde poduhvat postavljen, bila okarakterisana kao šmirantska. No, njihovim glumcima je to ovacijama pozdravljeno kao majstorstvo. I bilo je.

Radost igre, do mere rijaliti šoua, pokazale su Turio Ember Džejms (Luseta) i Šarlot Mils (Lans), bez muke prelazeći iz lika u lik, iz raspoloženja u spletkarenje. Muzičar (Fred Tomas), bio je neodoljiv i kao pas Kreb (kompozitor je bio Džejms Forčun).

Mnogo muzike, nostalgični duh šezdesetih, ljubavne spletke na fonu gradova sa tako velikom istorijom (Verona, Milano, Mantova), asocijacija na Romea i Juliju... Na kraju, izuzetna završna scena, u kojoj Julija i Silvija pevaju o ženskoj solidarnosti, a momci se cere, jer su prošli "jeftino", zaokružuje značenje koje je reditelj hteo da postigne - sve je nostalgija, posle nekog vremena. Šezdesete, romantične i naivne, daleko su iza nas. A sve što je tada bilo toksično, danas je smrtonosno.

Lepe su ove "putne" verzije predstava po Šekspirovim delima čuvenog Glob teatra. Tu se mladi glumci isprobavaju, a svet se divi hrabrosti da "nadirode Iroda", da poprave i osavremene Šekspira. Za letnje festivale, dovoljno je. Za uživanje u Šekspirovim delima, voleli bismo da nas, kao publiku, malo više cene.