Nebeska kula za savremena dela

KADA se početkom milenijuma u renoviranu, napuštenu elektranu na Benksajdu, nadomak Temze i Šekspirovog "Globa", u južnom Londonu, uselila galerija "Tejt modern", ni najhrabriji nisu slutili da će to postati jedan od najposećenijih umetničkih prostora na svetu, koji godišnje obiđe 5,7 miliona ljudi. Još se manje očekivalo da će ovaj muzej savremene umetnosti toliko "narasti" i proširiti se na još 20.000 kvadrata modernog zdanja, svečano otvorenog krajem prošle nedelje.

Zidanje desetospratne kule, visoke 65 metara, kojoj su Londonci zbog njenog oblika već nadenuli nadimak "Zavrnuta kuća" (Switch House) koštalo je 260 miliona funti i trajalo četiri godine duže od planiranog. Prvobitna namera bila da njeno otaranje uveliča Olimpijske igre 2012. Projektovali su je isti švajcarski arhitekti Herzog i De Meuron, koji su upravo za pretvaranje nekadašnje elektrane u popularnu odrednicu savremenog stvaralaštva na planeti ovenčani "Prickerovom nagradom" 2001. Ovaj dvojac, koji sarađuje još od studentskih dana, projektovao je i stadion u Bordou za aktuelno Evropsko prvenstvo u fudbalu.

Građevinu od cigle, koja se nastavlja na staru zgradu "Tejt moderna", zbog nesvakidašnje konstrukcije, kritičari porede sa zarubljenom piramidom, Vavilonskom kulom, srednjovekovnim utvrđenjem, stenom, planinom, ratnim brodom... Muzej je njenom izgradnjom ne samo proširio za 60 odsto izlagački prostor, već je na gornjim spratovima dobio značajan prostor za edukativne programe, prostorije za administraciju, ali članove kluba ljubitelja "Tejta", kao i za restorane i kafiće. Ovo finansijski nije beznačajno, zato što je besplatan ulaz u ovu kulturnu instituciju uticao da se poseta omasovi, a zarada poveća upravo od pratećih sadržaja.

U proširenom delu će biti smeštena nova stalna postavka. Čine je dela 300 umetnika iz 50 zemalja. Na samom ulazu su radovi sa kraja 19. i početka 20. veka, utemeljivača moderne umetnosti među kojima su Edgar Dega, Klod Mone, Žorž Brak, Pjer Bonar... Slede ih dela koja su obeležila minulo stoleće - Marka Rotka, Agnese Martin, Džozefa Bojsa, Endija Vorhola, do onih autora koji su naši savremenici.

"Tejt modern" zbirka čuva više od 70.000 vrednih umetničkih dela. Jedan od impresivnijih eksponata je i džinovski pauk vajarke Luize Džozefine Buržoa, dok su skulpture kineskog disidenta Aja Vejveja izložene u holu koji povezuje staru i novu zgradu.

SOBE ZA MARINU ABRAMOVIĆ

RADOVIMA Marine Abramović, koju u "Tejt modernu" tretiraju kao najvažniju umetnicu današnjice u oblasti performansa, posvećeno je u novoj zgradi nekoliko prostorija. Kao prvu tematsku izložbu, početkom jula u ovom muzeju planiraju postavku američke slikarke Džulije O`Kif, čuvene po motivima cveća.