Jelena Jovičić: Surovo je vreme za glumce

PRVAKINjA Pozorišta na Terazijama, harizmatična Jelena Jovičić, za dva dana (24. juna) pedeseti put će zaigrati u hit mjuziklu "Mama mia" i tako spustiti zavesu na ovogodišnju sezonu našeg muzičkog teatra. Ulogu Done od februara "deli" s koleginicom Milenom Vasić, a osim poznatog naslova gledamo je u ništa manje popularnim predstavama matične kuće: "Čikago", "Viktor, Viktorija" i "Producenti". Lepa glumica svakoj ulozi daje lični pečat, u mnogima se pokazala i kao vrsna komičarka:

- Bilo je i sreće. Nekada uloga bira mene, nekada ja nju, ali uvek nastojim da pronađem sebe. Išla sam i u "kontru" da zavolim zadatak - objašnjava Jelena. - Eto, u "Čikagu" sam želela Velmu, a dobila Roksi. I od nje napravila prvu veliku, pravu ulogu. Inače, što sam starija, čini mi se i da sve više ličim na Velmu, što znači da sve manje imam zazora da otvoreno kažem šta mi se sviđa, a šta ne.

Beogradska glumica ističe da čovek treba da bude ono što jeste, ali da ume to i da - pokaže. Lično, dugo se borila s tim da stalno igra lepotice i zavodnice. Na konstataciju da je primetna njena fizička sličnost s čuvenom Kejt Blanšet, naša sagovornica kaže:

- Treba je gledati i učiti. Osećaj za meru, svedenost, glumačku skromnost, trezvenost i zrelost. Sve je to potrebno za vrhunske umetničke rezultate. Uostalom, celog života učimo šta je prava mera - u brzini života, poslu, odnosu s ljudima, vaspitanju dece.

U kući mjuzikla, brže nego u drugim teatrima, mladost prolazi i smenjuju se generacije:

- Pre dvadesetak godina, na snimanju "Bureta baruta", Bata Živojinović mi je govorio kako je glumcima najvažnije da imaju kontinuitet u radu. Danas je još surovije vreme: ako ne radite, stižu novi ljudi. Puno je glumaca, tržište je malo, sve to obara i cenu rada. A kad jednom odbijete ulogu, više vas nema... I sama sam bila u dilemi da li da odbijem nešto što mi ne odgovara ili idem protiv sebe. Na kraju sam pronašla "meru" - nisam odbijala uloge, ali pronađem način da ono što mi se ne sviđa ne uradim, ali tako da se niko ne uvredi. Na primer, bio je to slučaj sa odbijanjem Juliške u "Cigani lete u nebo"... Ono što pak prihvatim nikad ne radim "onako". Uvek gledam da pomerim sopstvene granice.

Jelena kaže da su i nagrade neki "znakovi pored puta". Zna i da sebi pronađe posao izvan matične kuće:

- Svesna sam prolaznosti u žanru kao što je mjuzikl. Zato sam već sebi počela da krčim put u druge vode. Volim sve vrste muzike i rešila sam da uradim svojevrstan eksperiment i mladima približim izvor u nekim novim aranžmanima - domaću balkansku baštinu, ali i soul, džez, šansonu, latino, šlager...

ODLAZAK U KANADU

NA pitanje da li još razmišlja o odlasku s porodicom u Kanadu, Jelena kaže:

- Ovde još, hvala bogu, imam posla, ali jednog dana bih mogla da se prekvalifikujem. Kanada mi se dopada jer ima dobru socijalnu politiku. Želela bih potpuno da promenim sredinu i odem negde gde se manje stresno živi. Racionalna sam osoba i znam da tamo ima dovoljno glumaca, pevača, producenata. Ja bih se bavila nekretninama, dizajnom enterijera, mogla bih da budem i fotograf ili dopisnik nekih novina. Što da ne?