Sa DŽejmsom Bondom pre šopinga

BEOGRAD je nekad išao u korak sa svetom, što se tiče sedme umetnosti. Samo pet i po meseci pošto je Pariz video prve pokretne slike braće Limijer, glavni grad Srbije imao je priliku da upozna kinematografiju. U omiljenoj kafani kod "Zlatnog krsta", na Terazijama, 6. juna 1896. održana je prva filmska projekcija. Posle 120 godina gotovo da je masovno uživanje u filmskoj umetnosti izgubilo smisao. Film se iz bioskopskih dvorana preselio na savremene mreže komunikacije, ali i u velike tržne centre, gde su bioskopi najposećeniji.

"Tesna koža" Milivoja Miće Miloševića, sa tri miliona gledalaca, ostaće još dugo nedosanjani san ovdašnjih reditelja, producenata, distributera i prikazivača filmova. Jer, najveći broj bioskopa beleži posetu do 3.000 gledalaca. Oni bioskopi koji imaju posetu veću od 50.000 gledalaca godišnje nalaze se gotovo po pravilu u Beogradu. Jedini bioskop van Beograda sa velikom posećenošću je bioskop "Arena" u Novom Sadu.

- Za 120 godina film i bioskop nisu izgubili svoj društveni i sociološki značaj i ulogu - smatra glumac Lazar Ristovski. - Mislim da nikada i neće, jer čovek kao društveno biće, dok god to bude, želeće da izlazi i da gleda film sa nekim, a ne sam kod kuće. Zato su i bioskopi po tržnim centrima najposećeniji, jer su oni postali mesto sastanka i druženja. U isto vreme oni odražavaju potrošački mentalitet vremena, pa su zato i najgledaniji filmovi tog tipa. Površni, takozvani komercijalni, laki, i jednom rečju nikakvi.

NA VEĆINU od 45 bioskopskih sala, koliko je nekada postojalo u prestonici, pala je zavesa. Privatizacijom "Beograd filma" februara 2007. godine izgubljeno je 14 bioskopa, među kojima su i oni u centru grada koji su pod zaštitom države.

- Najgora kombinacija je kada se dobar umetnički film stavi u salu sinepleksa. To je zločin prema filmu - kaže Lazar Ristovski. - Distributeri o tome ne vode računa, i tako uništavaju dobar film. Filmski centar Srbije bi morao posebno da stimuliše umetnički film.

ČUVAMO "ZVEZDU" SVOJEVREMENO je grupa mladih ljudi nezadovoljna stanjem u kulturi i propadanjem bioskopa "okupirala" bioskop "Zvezda" s namerom da se u njemu prikazuju filmovi. - Razmišljamo da ponovo aktiviramo letnju scenu - kaže rediteljka Mina Đukić, sa čijim je filmom "Neposlušni" započela "okupacija". - Imamo entuzijazma, ali postoji niz pravnih začkoljica sa kojima se svakodnevno borimo. "Zvezda" nije reper za druge bioskope, jer se sve zasniva na našem entuzijazmu i gerilskom zauzimanju. Čuvamo "Zvezdu", ali država ne nudi nikakvo rešenje.

Ali, distributere i prikazivače filmova, pre svega, uznemirava mali broj prodatih ulaznica. Posećenost bioskopa opada iz godine u godinu. I to je tako. Glavni konkurent bioskopu nije gledanje filmova u kućnoj varijanti, već kafići i slični prostori. Kako privući mlade da izlazak u klub zamene bioskopskom projekcijom? Ozbiljnije i teže pitanje je kako napraviti repertoar, koji su to naslovi koji mogu privući istovremeno i stariju i mlađu pobliku?

- DOBAR film - odgovara glumac Tihomir Stanić. - Problem je što samo mi stvaraoci film gledamo kao umetnost, dok ga većina posmatra samo kao sredstvo za zabavu. Opšte siromaštvo potencijalne publike utiče na to, ali i siromaštvo države, koja ne razume da je kultura jedan od najvažnijih segmenata društva, pa ne ulaže u nju. Ipak, optimista sam. Prošli smo fazu propadanja bioskopa i došlo je vreme da se otvaraju novi. Kao što je izgledalo da će knjiga u štampanom obliku zaista nestati, tako će se i publika, posle malog zasićenja, vratiti u bioskope. A ona će se vratiti u bioskope kad se zakon bude poštovao i kad se stane na put pirateriji.

U Srbiji trenutno radi devet multipleks bioskopa, i to: u Beogradu pet, u Nišu dva i po jedan u Novom Sadu i Kragujevcu. I dok su multupleks bioskopi barem održali nivo interesovanja za velike holivudske filmove, u ostalim gradovima situacija je mnogo lošija. Trend zatvaranja bioskopskih sala u manjim sredinama se nastavlja.

- SUDBINA bioskopa je kao i drugih institucija koje su uništene u tranziciji - kaže Stanić. - Mnoge od njih su potpuno propale, pa su se ponovo rodile. Došlo je vreme rađanja novih bioskopa. Jednostavno, naše društvo je sazrelo za to.

NAJSTARIJI BIOSKOP IAKO je u periodu između dva svetska rata u Srbiji otvoreno 1.514 bioskopa, gotovo nijedan nije opstao. Najstariji bioskop, koji i danas radi, bioskop "Krajina", pri Domu kulture "Stevan Mokranjac" u Negotinu, otvoren je 1937. godine.

Podaci, međutim, govore da se broj posetilaca bioskopa rapidno smanjuje iz decenije u deceniju. Od šezdesetih godina naovamo. Naime, dok je 1964. godine u proseku svaki građanin Srbije išao oko deset puta godišnje u bioskop, sada to jedva da čini jednom u pet do šest godina.

Ranije je, podseća Stevan Živković iz "Sinema servisa", preduzeća za servisiranje i distribuciju bioskopske opreme, bioskop imao i informativnu ulogu. Publika je dolazila da bi odgledala vesti, reklame, kratke filmske forme... Kada je televizor postao opštedostupan uređaj, bioskopi su dobili zabavnu ulogu. Danas se u bioskope odlazi zbog doživljaja koji nije moguće iskusiti u kućnim uslovima, na primer digitalne tehnologije, zvuka, 3D doživljaja. Međutim, da će i ova tehnologija vrlo brzo tražiti da se unapredi, svedoči podatak o ekspanziji kućnih 3D televizora.

PRIHOD U MILIJARDAMA

ZA razliku od nas, u svetu se trude da, ipak, sačuvaju kult bioskopa. "Alamo Drafthaus" u Teksasu lanac je od devet bioskopa. Često se prilikom projekcije organizuju zanimljivi sadržaji za publiku, tako je, na primer, publika prilikom emitovanja trilogije "Gospodar prstenova" smela da jede samo kada i glumci. Bioskop "San Pikčrs" u Australiji sagrađen je od gvožđa i drveta 1916. godine, sa željom da zabavi meštane ovog grada. Ovo je najstariji bioskop na otvorenom, koji je sačuvan u originalnom obliku i dan-danas radi. Sedišta ovog simpatičnog bioskopa napravljena su od ležaljki.

Jedini deo sveta gde filmadžije trljaju ruke, a bioskopi niču na sve strane jeste Kina. Prihodi kineskih bioskopskih blagajni mere se milijardama dolara. Porast je usledio nakon što je Kina ublažila pravila o strogo ograničenom broju stranih filmova koji mogu da se distribuišu.