Trijumf duha nad silom

SEDMA simfonija Dmitrija Šostakoviča, zauvek upamćena kao Lenjingradska, najveličanstvenije je delo simfonijske literature koje će, uz Pesme i plesove smrti Modesta Musorgskog, označiti finale ciklusa "Za megalomane" Beogradske filharmonije, večeras od 20 časova na Kolarcu. Dela ruskih autora filharmoničari će izvesti vođeni sigurnom rukom iskusnog dirigenta, Danijela Rajskina, koji je lično duboko "uvučen" u potresnu tematiku Šostakovičeve simfonije koja govori o opsadi Lenjingrada.

- Moj otac, ugledni ruski muzikolog, kao šestogodišnjak je 1941. prisustvovao premijeri ovog dela, ne sluteći da će docnije postati i prijatelj Šostakoviča, prisustvovati premijerama svih njegovih kasnijih radova i napisati nekoliko eseja o njemu. Moja majka bila je u jednom od poslednjih vozova koji je napuštao okupirani Lenjingrad, i u jednom od samo dva vagona koja su stigla do odredišta - kaže Rajskin.

Napisana za vreme nemačke opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu, simfonija Šostakoviča ispisuje veliku priču o sudbini grada i njegovih stanovnika. Danijelov otac slušao ju je u Kujbiševu, gradu u koji je bila izmeštena većina glavnih institucija kulture iz Moskve, za koju se očekivalo da padne.

- Sedamdeset pet godina kasnije, stojim pred Beogradskom filharmonijom i dirigujem simfoniju, koju je moj otac slušao na premijeri kao šestogodišnjak u izvođenju orkestra Boljšog teatra - kaže Rajskin. - Kasnije će prisustvovati premijerama svih ostalih Šostakovičevih simfonija ali Lenjingradska je na njega ostavila neizbrisiv trag. Duboko osećam ovu muziku čiji zvuk ima toliku fizičku snagu da je na granici bola. Ne predstavlja toliko simbol pobede nad nacizmom koliko trijumf duha nad bezobzirnošću sile.

Sam kompozitor je govorio da je tema njegove muzike "teror, ropstvo i pritisak na slobodu duha i da je, kao i Peta simfonija pre nje, i Sedma posvećena borbi protiv tiranije i totalitarizma".

Rajskin je uveren da je zamisao Šostakoviča i bila da ovo odista grandiozno delo, koje podrazumeva baš (u skladu sa imenom koncertnog ciklusa) "megalomanski" orkestarski aparat i neverovatno je glasno, proizvede doslovno i fizički bol - ne samo psihološki, izazvan znanjem o tragičnim okolnostima u kojima je nastalo.

REMEK-DELO NASTALO U BEDI

Šostakovič je opsadu Lenjingrada dočekao sa svojim sugrađanima, ne sluteći da će tokom 900 dana, koliko je trajala, od gladi, zime i iscrpljenosti umreti više od milion ljudi. Odmah se prijavio u dobrovoljce, ali je zbog slabovidosti vraćen u civilne strukture odbrane. Tokom pauza između straža i gašenja požara, komponovao je svoje remek-delo. Krajem 1941. je evakuisan u tadašnju rezervnu prestonicu SSSR Kujbišev (danas Samara), da završi simfoniju služeći otadžbini oružjem kojim je najbolje rukovao - notama.