Sve boje kosovskih božura

SRPSKI književnici dali su svoj, kakav drugi do književni, doprinos i ključnom srpskom nacionalnom problemu - antologijom “Priče o Kosovu” upravo objavljenom u izdanju “Lagune”, svojevrsnom literarnom “mapom” južne srpske pokrajine.

Vođeni kredom “neka cveta hiljadu cvetova” (makar i svi bili božuri), priređivači Aleksandar Ilić i Igor Marojević okupili su 16 na prvi pogled nespojivih autora, među kojima su uz njih dvojicu i Vuk Drašković, Ana Radmilović, Vule Žurić, Miroslav Toholj, Vesna Kapor, Branislav Janković, Vladimir Kecmanović, Ljiljana Dugalić, Dr Nele Karajlić, Muharem Bazdulj, Srđan V. Tešin, Dejan Stojiljković, Marko Vidojković i Bojan Tončić. Njihove pripovesti inspirisane Kosovom obojile su polje kosovskih božura najrazličitijim nijansama crvene, boje krvi koja se na toj zemlji prolivala stolećima. Zbog čega, i na čiju polzu, a na čiju štetu i nesreću, samo su neke od nedoumica vezanih za kolevku srpske duhovnosti, koje je ova autorska šesnaestorka pokušala da razreši.

- Obradovao sam se kada je u “Laguninoj” ediciji “Talasi” na red došla i “najskuplja srpska reč”. Nadam se da ispunjenjem ovog spisateljskog zadatka makar nismo odmogli u dugotrajnoj borbi da prostor permanentnog sukoba postane mesto na kome je moguće živeti srećnije i spokojnije - rekao nam je Vule Žurić.

On je svoju priču ipak posvetio “nešto jeftinijoj” ili skrajnutijoj reči - Metohiji.

- Odmah sam znao da će moja priča o Kosovu biti priča o Metohiji - dodaje Žurić. - Milan Rakić je već bio junak mojih priča, a bavio sam se njegovim boravcima na Kosovu i Metohiji kada sam proučavao građu za radio-dramu o njegovom životu. Priča o tom odlasku iz Prištine za Peć, u leto 1905. je istinita, a ja sam je samo napisao kao vestern.

Pripovesti sabrane u ovoj knjizi odvijaju se u rasponu od 1389. - što je i naslov priče u kojoj niko drugi do Dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći (i ne samo po tome čaroban) ćilim - do današnjice u kojoj obitava i neka moguća, savremena Kosovka devojka u priči Aleksandra Ilića. U tom geografski ograničenom ali vremenski vrlo obuhvatnom području literarne imaginacije, Kosovo naših pisaca “nastanjuju”, između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse. Tu su i srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, Sveti Car Lazar i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg i fantastičnijeg rešenja...

Tvorac pomenute alternativne istorijske verzije storije o Obiliću i Muratu, Dr Nele Karajlić, uveren je da je “1389” nešto najbolje što je u životu uradio, najbliže savršenstvu što je ikada dostigao u bilo kom mediju, što mu je potvrdilo da odavno nije ništa drugo do pisac.

- Kada me je Marojević pozvao da učestvujem u antologiji, dok sam bio u medijskom zenitu zbog “Fajronta u Sarajevu”, počeo sam da se bavim mišlju šta bi bilo da se boj na Kosovu odvijao drugačije, i ta mi je misao otvarala, jedna za drugim, tajna vrata konekcije sa anđelom inspiracije - otkriva Nele. - Pokušao sam da dam sveobuhvatnu sliku tog, bez ikakve sumnje za nas najznačajnijeg istorijskog događaja, uz posebno uživljavanje u psihološki aspekt likova: Murata koji je nevoljno ušao u ceo taj poduhvat, cara Lazara koji se od svih njih najviše “konektovao” na večnost, i Obilića koji se našao na najvećem iskušenju od svih.

Muharem Bazdulj je još jedan od pisaca koji nisu odrastali do te mere “opterećeni težinom” najvrednije srpske reči, te mu je već svest o tom “geografskom otklonu” pomogla da pronađe svoje mesto u šesnaestodelnoj kosovskoj književnoj slagalici.

- Kao neko čiji je zavičaj negde drugde, iz tri-četiri pokušaja sam uspeo da u svojoj svesti o Kosovu izdvojim dva nivoa poimanja - navodi Bazdulj. - Najpre upravo taj vezan za lični doživljaj zavičaja nekih ljudi, njihov konkretan, intiman, najprivatniji mogući odnos prema Kosovu. Drugi nivo je pak specifičan za Srbe kao narod, koji Kosovo doživljava kao kolevku države, nacionalnog identiteta. Pokušao sam da kroz percepciju Bosanca koji živi ovde osvetlim ta dva nivoa iz sopstvenog ugla, i dam svoj doprinos knjizi čija raznolikost potvrđuje valjanost ideje priređivača.

JUNAK “kosovske” priče Dejana Stojiljkovića je popularni pevač Džejms Blant koji je, kako je sam izjavio britanskim medijima, sprečio izbijanje Trećeg svetskog rata 1999, kada je sa NATO trupama stigao na Kosovo.

- Dobio sam direktnu komandu od Veslija Klarka da napadnemo 200 Rusa koji su zauzeli prištinski aerodrom - ispričao je Blant, koji se tada oglušio o direktno naređenje, što se docnije pokazalo kao sjajan potez.