Filimon u zemlji slova

MORAŠ sebi da utuviš u glavu da, na ostrvu koje ne postoji, sve može postojati - glasi moto čuvenog strip-serijala Otona Aristidesa Freda (1931-2013) “Filimon”, čije je prve tri epizode na srpskom objavio “Sirius production”, u saradnji sa Francuskim institutom, u prevodu Vasilija Krstića.

Pred našom publikom nedavno se pojavio treći album “Viseći zamak”, a njemu prethode početni “Brodolomnik sa ostrva A” i “Divlji klavir”.

“Filimon” je jedan od najpoznatijih strip-klasika u Francuskoj, koji je najpre nastao u časopisu “Pilot” još šezdesetih godina, a onda je objavljivan i u formi albuma u izdanju kuće “Dargo”, u šesnaest nastavaka, od 1972. do 1987, da bi se poslednje izdanje serijala pojavilo 2013, posle duge pauze, neposredno pred smrt autora. Međutim, ovo delo koje je doživelo veliki uspeh i prevedeno na nekoliko jezika, do sada je bilo nepoznato kod nas.

Glavni junak stripa je Filimon, mladić sa sela, koji uvek nosi prugasti, plavo-beli duks, crne pantalone i hoda bos. Antropomorfni magarac Anatol je njegov verni kompanjon i savetnik. Zaplet počinje kada Filimonov miran život biva prekinut nesrećnim padom u bunar, dok je pokušavao da istraži pojavu poruka u bocama na njegovom dnu. Filimona povlači jak vir i izbacuje ga na nepoznato ostrvo, za koje se ispostavlja da je slovo “A” - prvo slovo reči “Atlantski okean” upisano na geografskim mapama. Tu sreće Vartolomeja, ostarelog kopača bunara, koji je misteriozno nestao četrdeset godina ranije...

Prepoznaju se u Filimonovim pustolovinama i odjeci “Alise u zemlji čuda”, “Robinzona Krusoa”, “Malog princa”...

- Poetične i duhovite priče, u svom najvećem delu opisuju putovanja glavnog junaka na slova reči “Atlantski okean”. Ono što mi doživljavamo kao puka slova na geografskim mapama ili globusima, u Filimonovom svetu postaju fantazmagorična ostrva puna nesvakidašnjih bića i pojava, gde više ne važe zakoni fizike i “zdrava”, ovozemaljska logika i gde smo prepušteni vladavini apsurda. Ovo vanserijsko ostvarenje je pomerilo ustaljeno shvatanje i pristup devetoj umetnosti. Fred je ovim delom pokazao u kojoj meri je strip pogodna forma za ispoljavanje neobuzdane mašte, lišene svih ograničenja. Domaćoj publici sada predstavljamo raskošan talenat jednog stvaraoca poreklom sa Balkana, čiji nam se duh i senzibilitet čine bliskim - kaže Krstić, koji je i priređivač ovih izdanja.

GOŠINIJEV LjUBIMAC

FRED je francuski strip-autor grčkog porekla, rođen u Parizu. Ovaj predstavnik francusko-belgijske škole dobitnih je nagrade grada Angulema za životno delo, najprestižnije evropske nagrade za strip. Ostavio je dubok trag u istoriji devete umetnosti, utičući na brojne generacije strip-stvaralaca i očaravajući čitaoce različitih starosnih dobi. Među onima koje je zadivio svojim radovima bio je i slavni Rene Gošini, tvorac Asteriksa, čiji predgovor krasi prvi album “Filimona”.