Savremeni autori skuplji od klasika

PROLEĆE na ovogodišnjoj tržnici umetnina u Njujorku, najvećoj na svetu, ovog maja je bilo - varljivo. Prošlogodišnji senzacionalni rekordi (slika “Žene iz Alžira” Pabla Pikasa, prodata je za 179,36 miliona dolara, a Đakometijeva skulpture “Čovek koji pokazuje prstom”, postigla je cenu od 141,28 miliona), nisu se ponovili ni kod “Kristija”, ni kod konkurentskog “Sotbija”. I celokupni obrt je bio mnogo slabiji, ali iznenađenja nisu izostala.

Već na samom startu, skulptura “Večno proleće” Ogista Rodena, isklesana iz jednog komada belog mermera početkom 20. veka, kod “Sotbija” je “otišla” za više od 20 miliona dolara. To je gotovo dvostruko od procenjenih 12, ali i više od do sada na aukcijama najuspešnijeg Rodenovog dela “Eva” (18,97 miliona dolara). Prvo iznenađenje kod “Kristija” desilo se na utrkivanju za dela savremenika: statua Adolfa Hitlera od voska i smole italijanskog umetnika Mauricija Katelana, prodata je za čak 17,2 miliona dolara, što je za skoro 10 miliona više od prethodno najskupljeg dela ovog autora.

Bolju prođu, tokom petodnevnog nadmetanja kolekcionara, u okviru kojih se uz umetnička dela prodaju i antikviteti, kineski porcelan, satovi, ove sezone imali su radovi aktuelnih umetnika nego impresionista i modernista, oko kojih je uvek povišena temperatura. Stručnjaci procenjuju da je višedecenijska aukcijska “žetva” dela nastalih tokom 20. i krajem 19. veka, prilično opustela ponudu. Na tržištu se više gotovo ne može naći dovoljno vrednih slika i skulptura iz perioda pre Drugog svetskog rata, dok savremena scena uvek nudi nove zvezde. Zastoj u investiranju višemilionskih svota u umetnost neki tumače i politički: u SAD ovo je izborna godina, u kojoj su oprezno ulaže i u sve drugo.

MONA LIZA S BRKOVIMA

 U GODINI kada ceo svet obeležava stogodišnjicu nastanka dadaizma, kod “Kristija” je za 1.205.000 dolara prodat jedan od 38 radova na kojima je Marsel Dišan, osnivač ovog pokreta, Leonardovoj “Mona Lizi” docrtao brkove i jareću bradicu. Zanimljivo je i da je ovo Dišanovo delo, koje ima svoje mesto u istoriji umetnosti, bilo jeftinije od konceptualnih radova nekih njegovih savremenih nastavljača.

Čak i apsolutni aukcijski hitovi, slike sa potpisima Modiljanija i Pikasa, nisu imale očekivani uspeh. U poređenju sa Modiljanijevim aktom rekordno prodatim prošle jeseni kod “Kristija”, za nešto više od 170 miliona, njegova “Mlada žena Ruža (Margareta)”, postigla je gotovo skromnu cenu od 12,8 miliona, uključujući i provizije. Platno iz 1969, “Čovek koji sedi” Pikasa (jedinog umetnika čija su dela na aukcijama premašivala 100 miliona čak tri puta), otišlo je za samo osam miliona. Među retkim delima muzejske vrednosti koja su ponuđena na prodaju, našlo se i ulje na metalu Fride Kalo “Dvoje nagih u šumi (Iskonska Zemlja)”. Ova slika je prodata po ponuđenoj ceni od osam miliona.

Zbog pazara koje su ostvarili na savremenim umetnicima “trljaju ruke” i kod “Kristija” i kod “Sotbija”. Oko osamdeset odsto onoga što je u ovoj oblasti izneto na tržište se prodalo kod “Kristija”, a platno Žan-Mišel Baskijata (1960-1998) oborilo je rekord za ovog kontradiktornog i rano preminulog umetnika. Kupio ga je japanski kolekcionar Jusaku Maezava za 57,3 miliona dolara. Bez obzira na to što je “Sotbi” inkasirao 36 odsto manje od prošlogodišnjih 379,7 milona, zadovoljni su zaradom. Diptih Frensisa Bejkona “Autoportret kao Van Gog” prodat je za 35 miliona, a jedna od čuvenih Tvomblijevih “školskih tabli” za 37,5. Najveća “bitka” vođena je oko skulpture Aleksandra Koldera sa pokretnim delovima od bojenog stakla, u kojoj je učestvovalo čak osam kolekcionara i svojim ponudama gotovo utrostručilo početnu cenu od tri miliona. Njen prvi vlasnik bio je osnivač Muzeja moderne umetnosti (MoMA) Alfred Dži- Bar junior, a sadašnji je delo “pazario” za 8,3 miliona dolara.

Prodata polovina slike

PROCENjENA između 25 i 35 miliona dolara, slika Kloda Monea “Bazen sa nimfama” (“Le Bassin aux Nymphas”) iz 1919, koja nikada nije bila na aukciji, niti je predstavljena na nekoj od muzejskih retrospektiva ovoga umetnika, prodata je kod “Kristija” za 27 miliona dolara. Reč je o jednoj polovini Moneovog platna, koje je verovatno podelio neki prodavac umetnina četrdesetih godina prošlog veka. Levi deo ove slike nalazi se u Umetničkom muzeju u Tel Avivu, a desni je sada kupio londonski galerista Glen A. Fuler.